Job 37
1 Da, od toga i moje srce drhti i s mjesta svoga iskočiti hoće.
之がためにわが心わななき その處を動き離る
2 Čujte, čujte gromor glasa njegova, tutnjavu što mu iz usta izlazi.
神の聲の響およびその口より出る轟聲を善く聽け
3 Gle, munja lijeće preko cijelog neba - i sijevne blijesak s kraja na kraj zemlje -
これを天が下に放ち またその電光を地の極にまで至らせたまふ
4 iza nje silan jedan glas se ori: to On gromori glasom veličajnim. Munje mu lete, nitko ih ne priječi, tek što mu je glas jednom odjeknuo.
その後聲ありて打響き 彼威光の聲を放ちて鳴わたりたまふ その御聲聞えしむるに當りては電光を押へおきたまはず
5 Da, Bog gromori glasom veličajnim, djela velebna, neshvatljiva stvara.
神奇しくも御聲を放ちて鳴わたり 我儕の知ざる大なる事を行ひたまふ
6 Kad snijegu kaže: 'Zasniježi po zemlji!' i pljuskovima: 'Zapljuštite silno!'
かれ雪にむかひて地に降れと命じたまふ 雨すなはちその權能の大雨にも亦しかり
7 svakom čovjeku zapečati ruke da svi njegovo upoznaju djelo.
斯かれ一切の人の手を封じたまふ 是すべての人にその御工作を知しめんがためなり
8 U brlog se tad zvijeri sve uvuku i na svojem se šćućure ležaju.
また獸は穴にいりてその洞に居る
9 S južne se strane podiže oluja, a studen vjetri sjeverni donose.
南方の密室より暴風きたり 北より寒氣きたる
10 Već led od daha Božjega nastaje i vodena se kruti površina.
神の氣吹によりて氷いできたり 水の寛狹くせらる
11 I opet vodom puni on oblake, i sijevat' stanu oblaci munjama;
かれ水をもて雲に搭載せまた電光の雲を遠く散したまふ
12 kruže posvuda po volji njegovoj, što im naloži, to će izvršiti na licu cijelog kruga zemaljskoga.
是は神の導引によりて週る 是は彼の命ずるところを盡く世界の表面に爲んがためなり
13 Šalje ih - ili da kazni narode, ili da ih milosrđem obdari.
その之を來らせたまふは或は懲罰のため あるひはその地のため 或は恩惠のためなり
14 Poslušaj ovo, Jobe, umiri se i promotri djela Božja čudesna.
ヨブよ是を聽け 立ちて神の奇妙き工作を考へよ
15 Znaš li kako Bog njima zapovijeda, kako munju iz oblaka svog pušta?
神いかに是等に命を傳へその雲の光明をして輝かせたまふか汝これを知るや
16 Znaš li o čem vise gore oblaci? Čudesna to su znanja savršenog.
なんぢ雲の平衡知識の全たき者の奇妙き工作を知るや
17 Kako ti gore od žege haljine u južnom vjetru kad zemlja obamre?
南風によりて地の穩かになる時なんぢの衣服は熱くなるなり
18 Zar si nebesa s njim ti razapeo, čvrsta poput ogledala livenog?
なんぢ彼とともに彼の堅くして鑄たる鏡のごとくなる蒼穹を張ることを能せんや
19 DÓe naputi me što da mu kažemo: zbog tmine se ne snalazimo više.
われらが彼に言ふべき事を我らに教へよ 我らは暗昧して言詞を列ぬること能はざるなり
20 Zar ćeš mu reći: 'Hoću govoriti'? Ili na propast vlastitu pristati?
われ語ることありと彼に告ぐべけんや 人あに滅ぼさるることを望まんや
21 Tko, dakle, može u svjetlost gledati na nebesima što se sja blistavo kada oblake rastjeraju vjetri?
人いまは雲霄に輝やく光明を見ること能はず 然れど風きたりて之を吹清む
22 Sa sjevera k'o zlato je bljesnulo: veličanstvom strašnim Bog se odjenu!
北より黄金いできたる 神には畏るべき威光あり
23 Da, Svesilnog doseći ne možemo, neizmjeran je u moći i sudu, velik u pravdi, nikog on ne tlači.
全能者はわれら測りきはむることを得ず 彼は能おほいなる者にいまし審判をも公義をも抂たまはざるなり
24 Zato ljudi svi neka ga se boje! Na mudrost oholu on i ne gleda!”
この故に人々かれを畏る 彼はみづから心に有智とする者をかへりみたまはざるなり
