< Job 35 >

1 Elihu nastavi svoju besjedu i reče:
Још говори Елијуј и рече:
2 “Zar ti misliš da pravo svoje braniš, da pravednost pred Bogom dokazuješ,
Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
3 kada mu kažeš: 'Što ti je to važno, i ako griješim, što ti činim time?'
Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
4 Na sve to ja ću odgovorit' tebi i prijateljima tvojim ujedno.
Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5 Po nebu se obazri i promatraj! Gledaj oblake: od tebe su viši!
Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
6 Ako griješiš, što si mu uradio, prijestupom svojim što si mu zadao?
Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
7 Ako si prav, što si dodao njemu i što iz ruke tvoje on dobiva?
Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
8 Opakost tvoja tebi slične pogađa i pravda tvoja čovjeku koristi.
Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
9 Ali kad ispod teškog stenju jarma, kad vapiju na nasilje moćnika,
Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
10 nitko ne kaže: 'Gdje je Bog, moj tvorac, koji noć pjesmom veselom ispunja,
А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
11 umnijim nas od zvijeri zemskih čini i mudrijima od ptica nebeskih?'
Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
12 Tad vapiju, al' on ne odgovara poradi oholosti zlikovaca.
Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
13 Ali kako je isprazno tvrditi da Bog njihove ne čuje vapaje, da pogled na njih ne svraća Svesilni!
Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
14 A kamoli tek kada ti govoriš: 'On ne vidi mene, parnica moja pred njime stoji, a ja na nj još čekam.'
А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
15 Ili: 'Njegova srdžba ne kažnjava, nimalo on za prijestupe ne mari.'
А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
16 Isprazno tada otvara Job usta i besjede gomila nerazumne.”
Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.

< Job 35 >