Job 34
1 Elihu nastavi svoju besjedu i reče:
Nadalje je Elihú odgovoril in rekel:
2 “I vi, mudraci, čujte što ću reći, vi, ljudi umni, poslušajte mene,
»Poslušajte moje besede, oh vi modri možje. Pazljivo mi prisluhnite vi, ki imate spoznanje.
3 jer uši nam prosuđuju besjede isto kao što nepce hranu kuša.
Kajti uho preizkuša besede, kakor usta okušajo hrano.
4 Zajedno ispitajmo što je pravo i razmislimo skupa što je dobro.
Izberimo si sodbo. Naj med seboj spoznamo, kaj je dobro.
5 Job je utvrdio: 'Ja sam pravedan, ali Bog meni pravdu uskraćuje.
Kajti Job je rekel: ›Jaz sem pravičen in Bog je odvzel mojo sodbo.
6 U pravu sam, a lašcem prave mene, nasmrt prostrijeljen, a bez krivnje svoje!'
Mar naj bi lagal zoper svojo pravico? Moja rana je nezaceljiva, brez prestopka.‹
7 Zar gdje čovjeka ima poput Joba koji porugu pije kao vodu,
Kateri človek je podoben Jobu, ki norčevanje pije kakor vodo?
8 sa zlikovcima koji skupa hodi i s opakima isti dijeli put?
Ki gre v družbo z delavci krivičnosti in hodi z zlobneži?
9 On tvrdi: 'Kakva korist je čovjeku od tog što Bogu ugoditi želi?'
Kajti rekel je: ›Nič ne koristi človeku, da bi se razveseljeval z Bogom.‹
10 Stoga me čujte, vi ljudi pametni! Od Boga zlo je veoma daleko i nepravednost od Svemogućega,
Zato mi prisluhnite vi, možje razumevanja. Daleč naj bo od Boga, da bi počel zlobnost in od Vsemogočnega, da bi zagrešil krivičnost.
11 te on čovjeku plaća po djelima, daje svakom po njegovu vladanju.
Kajti delo človeka bo povrnil k sebi in vsakemu človeku povzroči, da najde glede na njegove poti.
12 Odista, Bog zla nikada ne čini, niti Svesilni kad izvrće pravo.
Da, Bog zagotovo ne bo počel zlobno niti Vsemogočni ne bo izkrivil sodbe.
13 TÓa tko je njemu povjerio zemlju i vasioni svijet tko je stvorio?
Kdo mu je dal zadolžitev nad zemljo? Ali kdo je postavil celoten zemeljski [krog]?
14 Kad bi on dah svoj u se povukao, kad bi čitav svoj duh k sebi vratio,
Če svoje srce naravna na človeka, če k sebi zbere njegovega duha in njegov dih,
15 sva bića bi odjednom izdahnula i u prah bi se pretvorio čovjek.
bo vse meso skupaj umrlo in človek se bo ponovno vrnil v prah.
16 Ako razuma imaš, slušaj ovo, prikloni uho glasu riječi mojih.
Če imaš sedaj razumevanje, poslušaj to, prisluhni glasu mojih besed.
17 Može li vladat' koji mrzi pravo? Najpravednijeg hoćeš li osudit'? -
Mar bo torej vladal tisti, ki sovraži pravico? Boš obsodil tistega, ki je najbolj pravičen?
18 Onog koji kaže kralju: 'Nitkove!' a odličniku govori: 'Zlikovče!'
Mar je primerno kralju reči: › Ti si zloben?‹ In princem: › Vi ste brezbožni?‹
19 Koji nije spram knezovima pristran i jednak mu je ubog i mogućnik, jer oni su djelo ruku njegovih?
Kako veliko manj tistemu, ki ne sprejema oseb od princev niti se ne ozira na bogatega bolj kakor na ubogega? Kajti vsi ti so delo njegovih rok.
20 Zaglave za tren, usred gluhe noći: komešaju se narodi, prolaze; ni od čije ruke moćni padaju.
V trenutku bodo umrli in ljudstvo bo zaskrbljeno ob polnoči in preminilo. Mogočen bo odvzet brez roke.
21 Jer, on nadzire pute čovjekove, pazi nad svakim njegovim korakom.
Kajti njegove oči so na človekovih poteh in vidi vsa njegova ravnanja.
22 Nema toga mraka niti crne tmine gdje bi se mogli zlikovci sakriti.
Ni teme niti smrtne sence, kjer bi se lahko skrili delavci krivičnosti.
23 Bog nikome unaprijed ne kaže kada će na sud pred njega stupiti.
Kajti na človeka ne bo položil več kakor pravico, da bi ta vstopil na sodbo z Bogom.
24 Bez saslušanja on satire jake i stavlja druge na njihovo mjesto.
Na koščke bo razbil mogočne može brez števila in druge postavil namesto njih.
25 TÓa odveć dobro poznaje im djela! Sred noći on ih obara i gazi.
Torej pozna njihova dela in jih prevrača v noči, tako da so uničena.
26 Ćuškom ih bije zbog zloće njihove na mjestu gdje ih svi vidjeti mogu.
Udarja jih kakor zlobneže v odprtem pogledu drugih,
27 Jer prestadoše za njime hoditi, zanemariše putove njegove
ker so se obrnili proč od njega in niso hoteli preudariti nobene izmed njegovih poti,
28 goneć uboge da vape do njega i potlačene da k njemu leleču.
tako da so vpitju ubogega povzročili, da pride k njemu in on sliši vpitje prizadetega.
29 Al' miruje li, tko da njega gane? Zastre li lice, tko ga vidjet' može?
Ko daje spokojnost, kdo potem lahko dela težavo? In ko skrije svoj obraz, kdo ga potem lahko gleda? Bodisi je to storjeno zoper narod ali samo zoper človeka,
30 Nad pucima bdi k'o i nad čovjekom da ne zavlada tko narod zavodi.
da hinavec ne kraljuje, da ne bi bilo ljudstvo ujeto v zanko.
31 Kada bezbožnik Bogu svome kaže: 'Zavedoše me, više griješit neću.
Zagotovo je primerno, da bi bilo Bogu rečeno: ›Nosil sem kaznovanje, ne bom več napačno počel.
32 Ne uviđam li, ti me sad pouči, i ako sam kad nepravdu činio, ubuduće ja činiti je neću!'
Tega, česar ne vidim, me uči. Če sem storil krivičnost, je ne bom več počel.
33 Misliš da Bog mora njega kazniti, dok ti zamisli njegove prezireš? Al' kada ti odlučuješ, a ne ja, mudrost nam svoju istresi dÓe sada!
Mar bo to glede na tvoj um? On bo to poplačal, bodisi ali odkloniš ali izbereš, in ne jaz. Zato govori, kar veš.
34 Svi ljudi umni sa mnom će se složit' i svatko razuman koji čuje mene:
Naj mi možje razumevanja povedo in naj mi moder mož prisluhne.‹
35 Nepromišljeno Job je govorio, u riječima mu neima mudrosti.
Job je govoril brez spoznanja in njegove besede so bile brez modrosti.
36 Stoga, nek' se Job dokraja iskuša, jer odgovara poput zlikovaca;
Moja želja je, da bi bil Job lahko preizkušen do konca zaradi svojih odgovorov zlobnežem.
37 a svom grijehu još pobunu domeće, među nama on plješće dlanovima i hule svoje na Boga gomila.”
Kajti svojemu grehu dodaja upor, s svojimi rokami ploska med nami in svoje besede pomnožuje zoper Boga.«
