< Job 31 >
1 Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.
Sklenil sem zavezo s svojimi očmi. Zakaj naj bi potem mislil na devico?
2 A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?
Kajti kakšen delež od Boga je od zgoraj? In kakšna dediščina od Vsemogočnega od zgoraj?
3 TÓa nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?
Mar ni uničenje za zlobne? In posebna kazen za delavce krivičnosti?
4 Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?
Mar on ne vidi mojih poti in šteje vse moje korake?
5 Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?
Če sem hodil z ničnostjo ali če je moje stopalo hitelo k prevari,
6 Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!
naj bom stehtan na pravilni tehtnici, da Bog lahko spozna mojo neokrnjenost.
7 Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,
Če se je moj korak obrnil iz poti in je moje srce hodilo za mojimi očmi in če se je kakršenkoli madež prilepil na moje roke,
8 neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!
potem naj jaz sejem in naj drug jé. Da, naj bo moje potomstvo izkoreninjeno.
9 Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,
Če je bilo moje srce zavedeno z žensko, ali če sem prežal pri vratih svojega soseda,
10 neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!
potem naj moja žena melje drugemu in naj se drugi sklanjajo nadnjo.
11 Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,
Kajti to je grozoten zločin. Da, to je krivičnost, ki naj se kaznuje s sodniki.
12 užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.
Kajti to je ogenj, ki použiva v uničenje in bi izkoreninil ves moj donos.
13 Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,
Če sem preziral zadevo svojega sluga ali svoje dekle, ko so se pričkali z menoj,
14 što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?
kaj bom potem storil, ko se dvigne Bog? In ko on obiskuje, kaj naj mu odgovorim?
15 Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?
Mar ni on, ki me je naredil v maternici, naredil njega? Ali naju ni eden oblikoval v maternici?
16 Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?
Če sem uboge zadržal pred njihovo željo, ali očem vdove storil, da opešajo,
17 Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?
ali sem sam pojedel svoj grižljaj in osiroteli ni jedel od njega
18 TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!
(kajti od moje mladosti je bil vzgajan z menoj kakor z očetom in usmerjal sem jo od maternice svoje matere),
19 Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača
če sem gledal kogarkoli giniti zaradi pomanjkanja obleke ali kateregakoli revnega brez pokrivala,
20 a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?
če me njegova ledja niso blagoslovila in če ni bil ogret z runom moje ovce;
21 Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,
če sem povzdignil svojo roko zoper osirotelega, ko sem videl svojo pomoč v velikih vratih,
22 nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!
potem naj moj laket pade od moje lopatice in moj laket [naj] bo odlomljen od kosti.
23 Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.
Kajti uničenje od Boga mi je bilo strahota in zaradi razloga njegovega visočanstva ne bi mogel zdržati.
24 Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'
Če sem zlato naredil za svoje upanje ali sem čistemu zlatu rekel: › Ti si moje zaupanje, ‹
25 Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?
če sem se veselil, ker je bilo moje premoženje veliko in ker je moja roka veliko pridobila,
26 Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,
če sem pogledal sonce, ko je sijalo ali luno hoditi v sijaju
27 moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?
in je bilo moje srce skrivno premamljeno, oziroma so moja usta poljubila mojo roko?
28 Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.
Tudi to bi bila krivičnost, da bi bil kaznovan od sodnika, kajti jaz bi zanikal Boga, ki je zgoraj.
29 Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,
Če sem se veselil ob uničenju tistega, ki me je sovražil ali sem se povzdignil, ko ga je našlo zlo,
30 ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?
niti svojim ustom nisem dopustil, da grešijo z želenjem prekletstva njegovi duši.
31 Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?
Če možje mojega šotora niso rekli: ›Oh, da bi imeli njegovo meso! Ne moremo biti zadovoljni.‹
32 Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.
Tujec ni prenočeval na ulici, temveč sem svoja vrata odprl popotniku.
33 Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu
Če sem svoje prestopke pokril kakor Adam, s skrivanjem svoje krivičnosti v svojem naročju,
34 jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?
ali sem se bal velike množice, ali me straši zaničevanje družin, da sem molčal in nisem šel izpred vrat?
35 O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,
Oh, da bi me nekdo poslušal! Glej, moja želja je, da bi mi Vsemogočni odgovoril in da bi moj nasprotnik napisal knjigo.
36 i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.
Zagotovo bi to vzel na svojo ramo in si to privezal kot krono.
37 Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti.”
Prikazal bi mu število mojih korakov. Kakor princ bi šel blizu k njemu.
38 Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;
Če moja dežela joka zoper mene ali da se njene brazde podobno pritožujejo,
39 ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,
če sem brez denarja pojedel njene sadove ali sem njenim lastnikom povzročil, da izgubijo svoje življenje,
40 [40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.
naj osat raste namesto pšenice in smrdljiv plevel namesto ječmena.« Jobove besede so končane.