Job 31

1 Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.

Fa nifañina amo masokoo iraho; akore arè ty hikirofako ty somondrara?

2 A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?

Inoñ’amy zao ty anjarako aman’ Añahare ambone ao, naho ty lovako amy El-Sadai andikerañe añe?

3 TÓa nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?

Tsy feh’ohatse ho a o lo-tserekeo hao, hekoheko ho a o mpitolon-karatiañeo?

4 Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?

Tsy vazoho’e hao o lalakoo, naho iahe’e iaby o liakoo?

5 Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?

Aa naho nindrezako lia t’i Remborake, ndra nalisa mb’am-pamañahiañe mb’eo o tombokoo—

6 Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!

Le ehe t’ie ho lanjaeñe am-pandanjañe to, hahàrofoanan’Añahare ty havantañako!

7 Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,

Naho nitsile amy lalañey ty tomboko, naho nañorike o masokoo ty foko, naho nipiteha’ ty pepo o tañakoo;

8 neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!

le soa iraho te hitongy hikamà’ ondaty; vaho hombotañe ze mitiry ho ahy.

9 Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,

Naho nisigihe’ ty rakemba ty foko, naho nivoñoñe an-dalan-drañeko eo;

10 neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!

ee te ho hafa ty handisaña’ i valiko, naho ami’ty ila’e ty hibaboha’e.

11 Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,

Ie ho ni-hakeo mena, tahiñe mañeva mpizaka,

12 užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.

ho ni-afo namorototo pak’an Tsikeokeok’ ao, ho fonga nombota’e reke-bahatse o nivokarekoo.

13 Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,

Aa naho ninjèko ty zo’ ondevoko lahy ndra ampela, ie naneseke toreo ahy;

14 što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?

le ino ty hanoeko naho mitroatse t’i Andrianañahare? ino ty havaleko aze naho ampamolilia’e?

15 Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?

Tsy namboatse aze ka hao i nitsene ahy an-koviñey? Tsy Ie avao ty nandranjy anay an-koviñ’ ao?

16 Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?

Aa naho nitanako ami’ty poie’e ty nipaia’e, ndra nampaieñe ty fihaino’ i vantotsey,

17 Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?

naho niareñaren-draho te nitendre, tsy nanisako ty bode—

18 TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!

Toe ni-ajalahy iraho t’ie nibeizeko manahake te ni-rae’e, boak’an-kovin-dreneko ao ty niaoloako i vantotsey—

19 Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača

aa naho nitreako ty mpirererere tsy aman-tsikiñe, ndra ty rarake tsy aman-tsaroñe,

20 a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?

naho tsy nitahy ahy o toha’eo, vaho tsy nampafana aze ty volon’ añondriko;

21 Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,

naho nonjoñeko haoke ty bode, ie nitreako an-dalambey ey hañonjonako ty ahiko;

22 nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!

le angao hikalatrake an-tsoroko ao ty fangalin-tsoroko, vaho hapitsok’ am-pikatsoha’e ty sirako.

23 Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.

Amy te mampangebahebak’ ahy ty hankàñe boak’aman’ Añahare, vaho tsy ho nanoeko ty amy enge’ey.

24 Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'

Naho natokisako ty volamena, ndra nataoko te fiatoako ty volamena ki’e,

25 Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?

aa naho nirebehako ty hamaro o varakoo, ty amy habey natonton-tañakoy;

26 Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,

naho nijiloveko i àndroy amy fipisaña’ey, ndra i volañey te misitse an’ enge’ey,

27 moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?

naho sinigìke añ’etake ty troko vaho nañifik’oroke boak’ am-bavako ty tañako;

28 Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.

le ho ni-hakeo fikai-jaka ka! ie ho nivalik’ aman’ Añahare ambone ao.

29 Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,

Naho nahafale ahy ty fiantoa’ o malaiñe ahikoo, kera nitrehañe t’ie nivovoan-kankàñe.

30 ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?

Tsie, tsy napoko hanan-tahiñe ty vavako hitake ty fiai’e am-pàtse—

31 Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?

Tsy nanao ty hoe hao o mpitoron-kivohokoo: Ia ty mahatrea ty tsy nanjañe’ i mahakama’ey!—

32 Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.

Tsy nibabòfok’ alafe ao ty ambahiny, fa nisokafeko amo mpañaveloo o lalakoo.

33 Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu

Aa naho naetako manahake i Dame ty fiolàko ndra nakafiko añ’arañako ao o hakeokoo,

34 jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?

ie nampiholibalà ahy i màroy, nampianifaña’ ty inje’ o mpirofokoo, le nitsiñe avao, tsy niakatse an-dalañe.

35 O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,

Ee te eo ty hijanjiñe ahy! Intoy ty soniako! Ho toiñe’ i El-Sadai abey, naho i taratasin-tsisý sinokin-drafelahikoy!

36 i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.

Toe ho ni-vavèko an-tsoroko Izay; ho ni-vahoreko amako hoe sabaka;

37 Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti.”

ho volilieko ama’e o liakoo; ho niatrefako hoe roandriañe.

38 Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;

Aa naho mitoreo amako ty taneko, naho mitrao-pirovetse o vavahali’eo;

39 ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,

naho nihaneko ty voka’e fa tsy nandoa drala vaho nampiselekaiñe ty tompo’e,

40 [40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.

le ee t’ie hitiriam-patike hasolo ty ampemba, hisatse hasolo ty tsako. Nigadoñe amy zao ty lañona’Iobe.