Job 30
1 “A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
“Ke azɔ la, ame siwo menye xoxo na, ame siwo fofowo manyɔ ŋui be womade ha kple nye lãkplɔvuwo gɔ̃ hã o la ɖua fewu le ŋutinye.
2 Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
Nu ka woƒe alɔkpa sesẽ la wɔ nam, esi ŋusẽ vɔ le wo ŋu?
3 Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
Hiã kple dɔwuame na wowɔ ɖeƒomevie hele tsatsam le dzogbe kple kuɖiɖinyigbawo dzi le zã me.
4 Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
Le gbe me woda amagbewo eye woƒe nuɖuɖue nye dɔli ƒe ke.
5 Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
Woɖe wo ɖa le wo nɔvi amegbetɔwo ƒe ha me eye wodo ɣli ɖe wo ta abe fiafitɔwo wonye ene.
6 Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
Wozi wo dzi be woanɔ tɔʋu siwo mie la me, agakpewo tome kple do siwo woɖe ɖe anyigba la me.
7 Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
Wole xɔxlɔ̃m le gbe me eye woƒo ta kpli ɖe avekawo te.
8 Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
Wonya wo le anyigba la dzi abe ame ɖigbɔ̃wo kple yakamewo ƒe dzidzimeviwo ene.
9 Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
“Ke azɔ la, wo viŋutsuwo kpa ha dem, heɖu fewu le ŋunye le ha la me eye mezu lodonu le wo dome.
10 Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
Wonyɔa ŋum, henɔa adzɔge nam eye woɖea ta ɖe mo nam faa.
11 I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
Esi azɔ Mawu lã nye datika, hewɔ fum la, wowɔa nu si dze wo ŋu la le ŋkunye me.
12 S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
Wo detɔwo tso ɖe ŋutinye le nye ɖusime, woɖo mɔwo ɖi na nye afɔ eye woƒu woƒe aʋakpowo ɖe ŋunye.
13 Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
Wogbã nye mɔ, edze edzi na wo be wogblẽ donyeme eye ame aɖeke mekpe ɖe wo ŋu gɔ̃ hã o.
14 prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
Wolũ ɖe dzinye abe gli gbagbã mee woto ene eye wozɔ to gbagbãƒewo va ƒo ɖe dzinye.
15 Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
Ŋɔdzidodowo nye tsyɔ dzinye, wonya nye bubu ɖe nu abe ale si ya lɔa nu ɖe nue ene eye nye dedinɔnɔ bu abe lilikpo ene.
16 Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
“Azɔ nye agbe nu va le yiyim eye hiãŋkekewo lém.
17 Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
Zã ŋɔa nye ƒuwo eye nye vevesese manyagblɔ nu metsona o.
18 Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
Mawu tsyɔ eƒe ŋusẽ triakɔ la dzinye abe avɔ ene, eye wòle awu ɖe ve nam.
19 U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
Ekɔm ƒu gbe ɖe ba me eye mezu ke kple dzofi.
20 K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
“O Mawu, mefa avi yɔ wò gake mètɔ nam o, metsi tsitre gake ɖeko nèkpɔm dũu.
21 Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
Ètrɔ dze dzinye nublanuimakpɔmakpɔtɔe eye nètsɔ wò alɔkpa sesẽ ɖu dzinyee.
22 U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
ȃom tsa, hena ya lɔm ɖe nu eye nènyamam le ahom la me.
23 Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
Menya be àhem ayi ku me, teƒe si woɖo ɖi na kodzogbeawo katã.
24 Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
“Vavãe, ame aɖeke medoa asi ɖa léa ame si gbã gudugudu ne ele ɣli dom be woaxɔ na ye le eƒe xaxa me o.
25 Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
Ɖe nyemefa avi ɖe ame siwo ɖo xaxa me la ŋu oa? Ɖe nye luʋɔ mexa nu ɖe ame dahewo ŋuti oa?
26 Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
Gake esi mekpɔ mɔ na nyui la, vɔ̃ tum, esi mekpɔ mɔ na kekeli la, viviti koe va nam.
27 Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
Dzoxɔxɔ si le edzi yim le menye la metɔna o, fukpekpeŋkekewo kpe akɔ kplim.
28 Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
Nye amea menyɔ tsiɖitsiɖitsiɖi le yiyim gake menye ɣee ɖum o, metsi tsitre ɖe ameha la titina hedo ɣli bia kpekpeɖeŋu.
29 Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
Meva zu nɔviŋutsu na amegãxiwo kple hati na golowo.
30 Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
Nye ŋutigbalẽ nyɔ tsiɖitsiɖitsiɖi hele fofom le ŋutinye eye asrã dze dzinye kple dzoxɔxɔ gã aɖe.
31 Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.
Nye kasaŋku do konyifagbe eye nye dze le avigbe dom.
