Job 30
1 “A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
但如今，比我年少的人戏笑我； 其人之父我曾藐视， 不肯安在看守我羊群的狗中。
2 Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
他们壮年的气力既已衰败， 其手之力与我何益呢？
3 Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
他们因穷乏饥饿，身体枯瘦， 在荒废凄凉的幽暗中啃干燥之地，
4 Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
在草丛之中采咸草， 罗腾的根为他们的食物。
5 Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
他们从人中被赶出； 人追喊他们如贼一般，
6 Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
以致他们住在荒谷之间， 在地洞和岩穴中；
7 Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
在草丛中叫唤， 在荆棘下聚集。
8 Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
这都是愚顽下贱人的儿女； 他们被鞭打，赶出境外。
9 Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
现在这些人以我为歌曲， 以我为笑谈。
10 Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
他们厌恶我，躲在旁边站着， 不住地吐唾沫在我脸上。
11 I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
松开他们的绳索苦待我， 在我面前脱去辔头。
12 S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
这等下流人在我右边起来， 推开我的脚，筑成战路来攻击我。
13 Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
这些无人帮助的， 毁坏我的道，加增我的灾。
14 prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
他们来如同闯进大破口， 在毁坏之间滚在我身上。
15 Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
惊恐临到我， 驱逐我的尊荣如风； 我的福禄如云过去。
16 Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
现在我心极其悲伤； 困苦的日子将我抓住。
17 Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
夜间，我里面的骨头刺我， 疼痛不止，好像啃我。
18 Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
因 神的大力，我的外衣污秽不堪， 又如里衣的领子将我缠住。
19 U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
神把我扔在淤泥中， 我就像尘土和炉灰一般。
20 K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
主啊，我呼求你，你不应允我； 我站起来，你就定睛看我。
21 Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
你向我变心，待我残忍， 又用大能追逼我，
22 U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
把我提在风中，使我驾风而行， 又使我消灭在烈风中。
23 Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
我知道要使我临到死地， 到那为众生所定的阴宅。
24 Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
然而，人仆倒岂不伸手？ 遇灾难岂不求救呢？
25 Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
人遭难，我岂不为他哭泣呢？ 人穷乏，我岂不为他忧愁呢？
26 Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
我仰望得好处，灾祸就到了； 我等待光明，黑暗便来了。
27 Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
我心里烦扰不安， 困苦的日子临到我身。
28 Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
我没有日光就哀哭行去 ； 我在会中站着求救。
29 Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
我与野狗为弟兄， 与鸵鸟为同伴。
30 Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
我的皮肤黑而脱落； 我的骨头因热烧焦。
31 Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.
所以，我的琴音变为悲音； 我的箫声变为哭声。
