Job 3
1 Napokon otvori Job usta i prokle dan svoj;
斯て後ヨブ口を啓きて自己の日を詛へり
2 poče svoju besjedu i reče:
ヨブすなはち言詞を出して云く
3 “O, ne bilo dana kad sam se rodio i noći što javi: 'Začeo se dječak!'
我が生れし日亡びうせよ 男子胎にやどれりと言し夜も亦然あれ
4 U crnu tminu dan taj nek se prometne! S visina se njega Bog ne spominjao, svjetlost sunčeva ne svijetlila mu više!
その日は暗くなれ 神上よりこれを顧みたまはざれ 光これを照す勿れ
5 Mrak i sjena smrtna o nj se otimali, posvema ga tmina gusta prekrila, pomrčine dnevne stravom ga morile!
暗闇および死蔭これを取もどせ 雲これが上をおほえ 日を暗くする者これを懼しめよ
6 O, da bi ga tama svega presvojila, nek' se ne dodaje danima godine, nek' ne ulazi u brojenje mjeseci!
その夜は黑暗の執ふる所となれ 年の日の中に加はらざれ 月の數に入ざれ
7 A noć ona bila žalosna dovijeka, ne čulo se u njoj radosno klicanje!
その夜は孕むこと有ざれ 歡喜の聲その中に興らざれ
8 Prokleli je oni štono dan proklinju i Levijatana probudit' su kadri!
日を詛ふ者レビヤタンを激發すに巧なる者これを詛へ
9 Pomrčale zvijezde njezina svanuća, zaludu se ona vidjelu nadala, i zorinih vjeđa ne gledala nigda!
その夜の晨星は暗かれ その夜には光明を望むも得ざらしめ 又東雲の眼蓋を見ざらしめよ
10 Što mi od utrobe ne zatvori vrata da sakrije muku od mojih očiju!
是は我母の胎の戸を闔ずまた我目に憂を見ること無らしめざりしによる
11 Što nisam mrtav od krila materina, što ne izdahnuh izlazeć' iz utrobe?
何とて我は胎より死て出ざりしや 何とて胎より出し時に氣息たえざりしや
12 Čemu su me dva koljena prihvatila i dojke dvije da me nejaka podoje?
如何なれば膝ありてわれを接しや 如何なれば乳房ありてわれを養ひしや
13 U miru bih vječnom počivao sada, spavao bih, pokoj svoj bih uživao
否らずば今は我偃て安んじかつ眠らん 然ばこの身やすらひをり
14 s kraljevima i savjetnicima zemlje koji su sebi pogradili grobnice,
かの荒墟を自己のために築きたりし世の君等臣等と偕にあり
15 ili s knezovima, zlatom bogatima, što su kuće svoje srebrom napunili.
かの黄金を有ち白銀を家に充したりし牧伯等と偕にあらん
16 Ne bih bio - k'o nedonošče zakopano, k'o novorođenče što svjetla ne vidje.
又人しれず墮る胎兒のごとくにして世に出ず また光を見ざる赤子のごとくならん
17 Zlikovci se više ne obijeste ondje, iznemogli tamo nalaze počinka.
彼處にては惡き者 虐遇を息め倦憊たる者安息を得
18 Sužnjeve na miru tamo ostavljaju: ne slušaju više poviku stražara.
彼處にては俘囚人みな共に安然に居りて驅使者の聲を聞ず
19 Malen ondje leži zajedno s velikim, rob je slobodan od gospodara svoga.
小き者も大なる者も同じく彼處にあり僕も主の手を離る
20 Čemu darovati svjetlo nesretniku i život ljudima zagorčene duše
如何なれば艱難にをる者に光を賜ひ 心苦しむ者に生命をたまひしや
21 koji smrt ištu, a ona ne dolazi, i kao za blagom za njome kopaju?
斯る者は死を望むなれどもきたらず これをもとむるは藏れたる寳を掘るよりも甚だし
22 Grobnom bi se humku oni radovali, klicali od sreće kad bi grob svoj našli.
もし墳墓を尋ねて獲ば大に喜こび樂しむなり
23 Što će to čovjeku kom je put sakriven, koga je Bog sa svih strana zapriječio?
その道かくれ神に取籠られをる人に如何なれば光明を賜ふや
24 Zato videć' hranu, uzdahnuti moram, k'o voda se moji razlijevaju krici.
わが歎息はわが食物に代り我呻吟は水の流れそそぐに似たり
25 Obistinjuje se moje strahovanje, snalazi me, evo, čega god se bojah.
我が戰慄き懼れし者我に臨み我が怖懼れたる者この身に及べり
26 Pokoja ni mira meni više nema, u mukama mojim nikad mi počinka.”
我は安然ならず穩ならず安息を得ず唯艱難のみきたる
