Job 3
1 Napokon otvori Job usta i prokle dan svoj;
此后，约伯开口咒诅自己的生日，
2 poče svoju besjedu i reče:
说：
3 “O, ne bilo dana kad sam se rodio i noći što javi: 'Začeo se dječak!'
愿我生的那日 和说怀了男胎的那夜都灭没。
4 U crnu tminu dan taj nek se prometne! S visina se njega Bog ne spominjao, svjetlost sunčeva ne svijetlila mu više!
愿那日变为黑暗； 愿 神不从上面寻找它； 愿亮光不照于其上。
5 Mrak i sjena smrtna o nj se otimali, posvema ga tmina gusta prekrila, pomrčine dnevne stravom ga morile!
愿黑暗和死荫索取那日； 愿密云停在其上； 愿日蚀恐吓它。
6 O, da bi ga tama svega presvojila, nek' se ne dodaje danima godine, nek' ne ulazi u brojenje mjeseci!
愿那夜被幽暗夺取， 不在年中的日子同乐， 也不入月中的数目。
7 A noć ona bila žalosna dovijeka, ne čulo se u njoj radosno klicanje!
愿那夜没有生育， 其间也没有欢乐的声音。
8 Prokleli je oni štono dan proklinju i Levijatana probudit' su kadri!
愿那咒诅日子且能惹动鳄鱼的 咒诅那夜。
9 Pomrčale zvijezde njezina svanuća, zaludu se ona vidjelu nadala, i zorinih vjeđa ne gledala nigda!
愿那夜黎明的星宿变为黑暗， 盼亮却不亮， 也不见早晨的光线；
10 Što mi od utrobe ne zatvori vrata da sakrije muku od mojih očiju!
因没有把怀我胎的门关闭， 也没有将患难对我的眼隐藏。
11 Što nisam mrtav od krila materina, što ne izdahnuh izlazeć' iz utrobe?
我为何不出母胎而死？ 为何不出母腹绝气？
12 Čemu su me dva koljena prihvatila i dojke dvije da me nejaka podoje?
为何有膝接收我？ 为何有奶哺养我？
13 U miru bih vječnom počivao sada, spavao bih, pokoj svoj bih uživao
不然，我就早已躺卧安睡，
14 s kraljevima i savjetnicima zemlje koji su sebi pogradili grobnice,
和地上为自己重造荒邱的君王、谋士，
15 ili s knezovima, zlatom bogatima, što su kuće svoje srebrom napunili.
或与有金子、将银子装满了房屋的王子 一同安息；
16 Ne bih bio - k'o nedonošče zakopano, k'o novorođenče što svjetla ne vidje.
或像隐而未现、不到期而落的胎， 归于无有，如同未见光的婴孩。
17 Zlikovci se više ne obijeste ondje, iznemogli tamo nalaze počinka.
在那里恶人止息搅扰， 困乏人得享安息，
18 Sužnjeve na miru tamo ostavljaju: ne slušaju više poviku stražara.
被囚的人同得安逸， 不听见督工的声音。
19 Malen ondje leži zajedno s velikim, rob je slobodan od gospodara svoga.
大小都在那里； 奴仆脱离主人的辖制。
20 Čemu darovati svjetlo nesretniku i život ljudima zagorčene duše
受患难的人为何有光赐给他呢？ 心中愁苦的人为何有生命赐给他呢？
21 koji smrt ištu, a ona ne dolazi, i kao za blagom za njome kopaju?
他们切望死，却不得死； 求死，胜于求隐藏的珍宝。
22 Grobnom bi se humku oni radovali, klicali od sreće kad bi grob svoj našli.
他们寻见坟墓就快乐， 极其欢喜。
23 Što će to čovjeku kom je put sakriven, koga je Bog sa svih strana zapriječio?
人的道路既然遮隐， 神又把他四面围困， 为何有光赐给他呢？
24 Zato videć' hranu, uzdahnuti moram, k'o voda se moji razlijevaju krici.
我未曾吃饭就发出叹息； 我唉哼的声音涌出如水。
25 Obistinjuje se moje strahovanje, snalazi me, evo, čega god se bojah.
因我所恐惧的临到我身， 我所惧怕的迎我而来。
26 Pokoja ni mira meni više nema, u mukama mojim nikad mi počinka.”
我不得安逸，不得平静， 也不得安息，却有患难来到。
