Job 3
1 Napokon otvori Job usta i prokle dan svoj;
此後約伯開口詛咒自己的生日。
2 poče svoju besjedu i reče:
約伯開始說：
3 “O, ne bilo dana kad sam se rodio i noći što javi: 'Začeo se dječak!'
願我誕生的那日消逝，願報告「懷了男胎」的那夜滅亡。
4 U crnu tminu dan taj nek se prometne! S visina se njega Bog ne spominjao, svjetlost sunčeva ne svijetlila mu više!
願那日成為黑暗，願天主從上面不再尋覓它，再沒有光燭照它。
5 Mrak i sjena smrtna o nj se otimali, posvema ga tmina gusta prekrila, pomrčine dnevne stravom ga morile!
願黑暗和陰影玷污它，濃雲遮蓋它，白晝失光的晦暗驚嚇它。
6 O, da bi ga tama svega presvojila, nek' se ne dodaje danima godine, nek' ne ulazi u brojenje mjeseci!
願那夜常為黑暗所制，不讓它列入年歲中，不讓它算在月分裏。
7 A noć ona bila žalosna dovijeka, ne čulo se u njoj radosno klicanje!
願那夜孤寂煢獨，毫無歡呼之聲。
8 Prokleli je oni štono dan proklinju i Levijatana probudit' su kadri!
願那詛咒白日者，有術召喚海怪者，前來詛咒那夜。
9 Pomrčale zvijezde njezina svanuća, zaludu se ona vidjelu nadala, i zorinih vjeđa ne gledala nigda!
願晨星昏暗，期待光明而光明不至，也不見晨光熹微，
10 Što mi od utrobe ne zatvori vrata da sakrije muku od mojih očiju!
因為它沒有關閉我母胎之門，遮住我眼前的愁苦。
11 Što nisam mrtav od krila materina, što ne izdahnuh izlazeć' iz utrobe?
我為何一出母胎沒有立即死去﹖為何我一離母腹沒有斷氣﹖
12 Čemu su me dva koljena prihvatila i dojke dvije da me nejaka podoje?
為何兩膝接住我﹖為何兩乳哺養我﹖
13 U miru bih vječnom počivao sada, spavao bih, pokoj svoj bih uživao
不然現今我早已臥下安睡了，早已永眠獲得安息了，
14 s kraljevima i savjetnicima zemlje koji su sebi pogradili grobnice,
與那些為自己建陵墓的國王和百官，
15 ili s knezovima, zlatom bogatima, što su kuće svoje srebrom napunili.
與那些金銀滿堂的王侯同眠；
16 Ne bih bio - k'o nedonošče zakopano, k'o novorođenče što svjetla ne vidje.
或者像隱沒的流產兒，像未見光明的嬰孩；
17 Zlikovci se više ne obijeste ondje, iznemogli tamo nalaze počinka.
在那裏惡人停止作亂，在那裏勞悴者得享安寧；
18 Sužnjeve na miru tamo ostavljaju: ne slušaju više poviku stražara.
囚徒相安無事，再不聞督工的呼叱聲，
19 Malen ondje leži zajedno s velikim, rob je slobodan od gospodara svoga.
在那裏大小平等，奴隸脫離主人。
20 Čemu darovati svjetlo nesretniku i život ljudima zagorčene duše
為何賜不幸者以光明，賜心中憂苦者以生命﹖
21 koji smrt ištu, a ona ne dolazi, i kao za blagom za njome kopaju?
這些人渴望死，而死不至；尋求死亡勝於寶藏，
22 Grobnom bi se humku oni radovali, klicali od sreće kad bi grob svoj našli.
見到墳墓，感覺歡樂，且喜樂達於極點!
23 Što će to čovjeku kom je put sakriven, koga je Bog sa svih strana zapriječio?
人的道路，既如此渺茫，天主為何賜給他生命，又把他包圍﹖
24 Zato videć' hranu, uzdahnuti moram, k'o voda se moji razlijevaju krici.
歎習成了我的食物，不停哀嘆有如流水。
25 Obistinjuje se moje strahovanje, snalazi me, evo, čega god se bojah.
我所畏懼的，偏偏臨於我身；我所害怕的，卻迎面而來。
26 Pokoja ni mira meni više nema, u mukama mojim nikad mi počinka.”
我沒有安寧，也沒有平靜，得不到休息，而只有煩惱。
