Job 28
1 “Da, srebro ima svoja nalazišta, a zlato mjesta gdje se pročišćava.
Zagotovo obstaja žila za srebro in prostor za zlato, kjer ju prečiščujejo.
2 Ruda željezna iz zemlje se vadi, a iz rudače rastaljene bakar.
Železo je vzeto iz zemlje in bron je staljen iz kamna.
3 Ljudi tami postavljaju granice i kopaju do najvećih dubina za kamenom u mraku zakopanim.
On postavlja konec temi in preiskuje vso popolnost: kamne iz teme in smrtno senco.
4 Čeljad iz tuđine rovove dube do kojih ljudska ne dopire noga, visi njišuć' se, daleko od ljudi.
Poplava izbruhne ven, proč od prebivalca, celo vode, pozabljene od stopala. Posušene so, odtekle so proč od ljudi.
5 Krilo zemlje iz kojeg kruh nam niče kao od vatre sve je razrovano.
Glede zemlje, iz nje prihaja kruh, in pod njo je obrnjeno, kakor bi bil ogenj.
6 Stijene njene safira su skrovišta, prašina zlatna krije se u njima.
Njeni kamni so mesto za safirje in ta ima zlati prah.
7 Tih putova ne znaju grabljivice, jastrebovo ih oko ne opaža.
Je steza, ki je nobena perjad ne pozna in ki je jastrebovo oko ni videlo.
8 Zvijeri divlje njima nisu kročile niti je kada lav njima prošao.
Levji mladiči je niso pomendrali niti krut lev ni šel mimo nje.
9 Ali na kamen diže čovjek ruku te iz korijena prevraća planine.
Svojo roko izteguje nad skalo, gore prevrača pri koreninah.
10 U kamenu prokopava prolaze, oko mu sve dragocjeno opaža.
Reke vrezuje med skalami in njegovo oko vidi vsako dragoceno stvar.
11 Žilama vode on tok zaustavlja; stvari skrivene nosi na vidjelo.
Poplave zvezuje pred poplavljanjem in stvar, ki je skrita, prinaša na svetlobo.
12 Ali otkuda nam Mudrost dolazi? Na kojemu mjestu Razum prebiva?
Toda kje se bo našla modrost? In kje je kraj razumevanja?
13 Čovjek njezina ne poznaje puta, u zemlji živih nisu je otkrili.
Človek ne ve za njeno vrednost niti je ni najti v deželi živih.
14 Bezdan govori: 'U meni je nema!' a more: 'Ne nalazi se kod mene!'
Globina pravi: ›V meni je ni.‹ Morje pravi: ›Ta ni z menoj.‹
15 Zlatom se čistim kupiti ne može, ni cijenu njenu srebrom odmjeriti;
Ni je moč dobiti za zlato niti ne bo srebro odtehtano za njeno vrednost.
16 ne mjeri se ona zlatom ofirskim, ni oniksom skupim pa ni safirom.
Ta ne more biti primerjana z zlatom iz Ofírja, z dragocenim oniksom ali safirjem.
17 Sa zlatom, staklom ne poređuje se, nit' se daje za sud od suha zlata.
Zlato in kristal ji ne moreta biti enaka in njena zamenjava ne bo za dragocenosti iz čistega zlata.
18 Čemu spominjat' prozirac, koralje, bolje je steći Mudrost no biserje.
Nobene omembe ne bo narejene o koralah ali o biserih, kajti cena modrosti je nad rubini.
19 Što je prema njoj topaz etiopski? Ni čistim zlatom ne procjenjuje se.
Topaz iz Etiopije ji ne bo enak niti ne bo ovrednotena s čistim zlatom.
20 Ali otkuda nam Mudrost dolazi? Na kojemu mjestu Razum prebiva?
Od kod potem prihaja modrost? In kje je kraj razumnosti?
21 Sakrivena je očima svih živih; ona izmiče pticama nebeskim.
Videti je, da je skrita pred očmi vseh živih in prikrita pred zračno perjadjo.
22 Propast paklena i Smrt izjavljuju: 'Za slavu njenu mi smo samo čuli.' (questioned)
Uničenje in smrt pravita: ›O njeni slavi sva slišala s svojimi ušesi.‹
23 Jedino je Bog put njen proniknuo, on jedini znade gdje se nalazi.
Bog razume njeno pot in on pozna njen kraj.
24 Jer pogledom granice zemlje hvata i opaža sve pod svodom nebeskim.
Kajti gleda do koncev zemlje in vidi pod celotnim nebom,
25 Kad htjede vjetru odredit težinu i mjerilom svu vodu izmjeriti,
ko naredi težo za vetrove in vode odmerja z mero.
26 kad je zakone daždu nametnuo i oblacima gromovnim putove,
Ko je naredil odlok za dež in pot za bliskanje groma,
27 tad ju je vidio te izmjerio, učvrstio i do dna ispitao.
potem jo je videl in jo oznanja. Pripravlja jo, da, in razpoznava.
28 A potom je rekao čovjeku: Strah Gospodnji - eto što je mudrost; 'Zla se kloni' - to ti je razumnost.”
Človeku pa pravi: ›Glej, strah Gospodov, to je modrost; in oditi od zla je razumevanje.‹«
