Job 27
1 Job nastavi svoju besjedu i reče:
Poleg tega je Job nadaljeval svojo prispodobo in rekel:
2 “Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
» Kakor Bog živi, ki je odvzel mojo sodbo in Vsemogočni, ki je nadlegoval mojo dušo;
3 sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
ves čas je moj dih v meni in Božji duh je v mojih nosnicah;
4 usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
moje ustnice ne bodo govorile zlobnosti niti moj jezik ne bo izrekel prevare.
5 Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
Bog ne daj, da bi vas opravičil. Dokler ne umrem, svoje neokrnjenosti ne bom odstranil od sebe.
6 Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
Svojo pravičnost trdno držim in je ne bom izpustil. Moje srce me ne bo grajalo, tako dolgo, dokler živim.
7 Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
Naj bo moj sovražnik kakor zlobnež in kdor se dviguje zoper mene kakor nepravičnež.
8 Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
Kajti kaj je upanje hinavca, čeprav on pleni, medtem ko Bog odvzema njegovo dušo?
9 Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
Mar bo Bog slišal njegov jok, ko nadenj pride stiska?
10 Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
Mar se bo razveseljeval v Vsemogočnem? Mar bo vedno klical k Bogu?
11 Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
Učil te bom z Božjo roko. Tega, kar je z Vsemogočnim, ne bom prikrival.
12 Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”
Glejte, vi vsi ste to videli, zakaj ste potem vsi skupaj tako prazni?
13 “Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
To je delež zlobnega moža z Bogom in dediščina zatiralcev, ki jo bodo prejeli od Vsemogočnega.
14 Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
Če bodo njegovi otroci pomnoženi, je to za meč in njegovo potomstvo ne bo nasičeno s kruhom.
15 Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
Tisti, ki preostanejo od njega, bodo pokopani v smrt in njegove vdove ne bodo jokale.
16 Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
Čeprav kopiči srebra kakor prahu in si pripravlja oblačila kakor iz ila,
17 nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
to lahko pripravlja, toda pravični si bo to nadel in nedolžni bo razdelil srebro.
18 Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
Svojo hišo gradi kakor molj in kakor šotor, ki ga postavlja čuvaj.
19 bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
Bogataš se bo ulegel, toda ne bo zbran, odpira svoje oči in ga ni.
20 Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
Strahote ga zgrabijo kakor vode, vihar ga ukrade v noči.
21 Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
Vzhodnik ga odnaša proč in on odhaja; kakor vihar ga vrže iz njegovega kraja.
22 Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
Kajti Bog bo vrgel nanj in ne bo prizanesel, želel bo pobegniti iz njegove roke.
23 Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.
Ljudje bodo s svojimi rokami ploskali nad njim in ga izžvižgali iz njegovega kraja.
