Job 27
1 Job nastavi svoju besjedu i reče:
Tete Hiob yi eƒe nuƒoa dzi be,
2 “Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
“Meta Mawu si gbe afiatsotso nam la ƒe agbe kple Ŋusẽkatãtɔ, ame si do vevesese na nye luʋɔ be,
3 sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
zi ale si agbe le menye, Mawu ƒe gbɔgbɔ le nye ŋɔti me la,
4 usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
nye nuyi magblɔ nya vɔ̃ɖi o eye nye aɖe magblɔ beblenya aɖeke o.
5 Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
Nyemalɔ̃ gbeɖe be tɔwò dzɔ o va se ɖe esi maku la, nyemasẽ nu le nye blibodede ŋu o.
6 Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
Malé nye dzɔdzɔenyenye me ɖe asi ɖaa eye nyemaɖe asi le eŋu akpɔ o. Zi ale si mele agbe la, nye dzitsinya mado vlom o.
7 Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
“Nye futɔwo nenɔ abe ame vɔ̃ɖiwo ene eye nye ketɔwo abe ame madzɔmadzɔwo ene!
8 Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
Elabena mɔkpɔkpɔ kae le ame vlo si ne wolãe ɖa eye Mawu ɖe eƒe agbe ɖa?
9 Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
Ɖe Mawu ase eƒe ɣlidodo, ne eɖo xaxa mea?
10 Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
Ɖe eƒe nu anyo Ŋusẽkatãtɔ la ŋua? Ɖe wòayɔ Mawu ɣe sia ɣia?
11 Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
“Mafia nu mi tso Mawu ƒe ŋusẽ ŋuti eye nyemaɣla Ŋusẽkatãtɔ la ƒe mɔwo ɖe mi o.
12 Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”
Miawo ŋutɔ miekpɔ esiawo katã. Ekema nu kae nye nuƒo manyatalenu gbogbo siawo?
13 “Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
“Esia nye gome si Mawu ɖo ɖi na ame vɔ̃ɖiwo kple domenyinyi si ŋutasẽla xɔna tso Ŋusẽkatãtɔ la gbɔ.
14 Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
Aleke ke viawo sɔ gbɔe hã la, woɖo wo ɖi na yi eye eƒe dzidzimeviwo makpɔ nu aɖu aɖi ƒo akpɔ gbeɖe o.
15 Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
Dɔvɔ̃ awu ame siwo susɔ nɛ eye woƒe ahosiwo mafa na wo o.
16 Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
Togbɔ be eli kɔ klosalo abe ke ene, wòdo agba avɔ wòkɔ abe to ene hã la,
17 nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
ame dzɔdzɔewo ado nu siwo wòli kɔe eye ame maɖifɔwo ama eƒe klosalo.
18 Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
Xɔ si wòtu la anɔ abe gbagblaʋui ƒe azi si wòƒo teti ko la ene eye wòanɔ abe zãɖialawo ƒe agbadɔ si wòwɔ la ene.
19 bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
Emlɔ anyi abe hotsuitɔ ene gake esusɔ vie maganɔ nɛ nenema o elabena esi wòʋu eƒe ŋkuwo la, naneke megali o.
20 Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
Ŋɔdzi ƒona ɖe edzi abe tɔɖɔɖɔ ene eye ahom kplɔnɛ dzonae le zã me.
21 Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
Ɣedzeƒeya kɔe dzoe eye wòdzo, ale wòkplɔe ɖa le enɔƒe.
22 Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
Etsɔ eɖokui xlã ɖe edzi nublanuimakpɔmakpɔtɔe, esi wòsi le eƒe ŋusẽ nu afɔtsɔtsɔe.
23 Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.
Esi akpe ɖe eta fewuɖutɔe eye wònyae ɖa le enɔƒe.”
