Job 27
1 Job nastavi svoju besjedu i reče:
约伯接着说：
2 “Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
神夺去我的理，全能者使我心中愁苦。 我指着永生的 神起誓：
3 sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
我的生命尚在我里面； 神所赐呼吸之气仍在我的鼻孔内。
4 usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
我的嘴决不说非义之言； 我的舌也不说诡诈之语。
5 Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
我断不以你们为是； 我至死必不以自己为不正！
6 Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
我持定我的义，必不放松； 在世的日子，我心必不责备我。
7 Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
愿我的仇敌如恶人一样； 愿那起来攻击我的，如不义之人一般。
8 Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
不敬虔的人虽然得利， 神夺取其命的时候还有什么指望呢？
9 Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
患难临到他， 神岂能听他的呼求？
10 Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
他岂以全能者为乐， 随时求告 神呢？
11 Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
神的作为，我要指教你们； 全能者所行的，我也不隐瞒。
12 Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”
你们自己也都见过， 为何全然变为虚妄呢？
13 “Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
神为恶人所定的分， 强暴人从全能者所得的报乃是这样：
14 Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
倘或他的儿女增多，还是被刀所杀； 他的子孙必不得饱食。
15 Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
他所遗留的人必死而埋葬； 他的寡妇也不哀哭。
16 Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
他虽积蓄银子如尘沙， 预备衣服如泥土；
17 nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
他只管预备，义人却要穿上； 他的银子，无辜的人要分取。
18 Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
他建造房屋如虫做窝， 又如守望者所搭的棚。
19 bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
他虽富足躺卧，却不得收殓， 转眼之间就不在了。
20 Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
惊恐如波涛将他追上； 暴风在夜间将他刮去。
21 Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
东风把他飘去， 又刮他离开本处。
22 Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
神要向他射箭，并不留情； 他恨不得逃脱 神的手。
23 Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.
人要向他拍掌， 并要发叱声，使他离开本处。
