Job 20
1 Sofar iz Naamata progovori tad i reče:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 “Misli me tjeraju da ti odgovorim, i zato u meni vri to uzbuđenje
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 dok slušam ukore koji me sramote, al' odgovor mudar um će moj već naći.
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Zar tebi nije od davnine poznato, otkad je čovjek na zemlju stavljen bio,
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 da je kratka vijeka radost opakoga, da kao tren prođe sreća bezbožnička.
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 Pa ako stasom i do neba naraste, ako mu se glava dotakne oblaka,
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 poput utvare on zauvijek nestaje; koji ga vidješe kažu: 'Gdje je sad on?'
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 Kao san bez traga on se rasplinjuje, nestaje ga kao priviđenja noćnog.
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 Nijedno ga oko više gledat neće, niti će ga mjesto njegovo vidjeti
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 Njegovu će djecu gonit' siromasi: rukama će svojim vraćati oteto.
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 Kosti su njegove bujale mladošću; gle, zajedno s njome pokošen je sada.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 Zlo bijaše slatko njegovim ustima te ga je pod svojim jezikom skrivao;
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 sladio se pazeć' da ga ne proguta i pod nepcem svojim zadržavao ga.
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 Ali hrana ta mu trune u utrobi, otrovom zmijskim u crijevima postaje.
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 Blago progutano mora izbljuvati. Bog će ga istjerat' njemu iz utrobe.
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 Iz zmijine glave otrov je sisao: sada umire od jezika gujina.
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 Potoke ulja on gledat' više neće, ni vidjet' gdje rijekom med i mlijeko teku.
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 Vratit će dobitak ne okusivši ga, neće uživat' u plodu trgovine.
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 Jer je sirotinju gnjeo i tlačio, otimao kuće koje ne sazida,
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 jer ne bješe kraja požudi njegovoj, njegova ga blaga neće izbaviti.
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 Jer mu proždrljivost ništa ne poštedi, ni sreća njegova dugo trajat neće.
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 Sred izobilja u škripcu će se naći, svom će snagom na nj se oboriti bijeda.
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 I dok hranom bude trbuh svoj punio, Bog će na nj pustiti jarost svoga gnjeva, sasut' dažd strelica na meso njegovo.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 Ako i izmakne gvozdenom oružju, luk će mjedeni njega prostrijeliti.
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 Strijelu bi izvuk'o, al' mu probi leđa, a šiljak blistavi viri mu iz žuči. Kamo god krenuo, strepnje ga vrebaju,
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 na njega tmine sve tajom očekuju. Vatra ga ništi, ni od kog zapaljena, i proždire sve pod njegovim šatorom.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 Gle, nebo krivicu njegovu otkriva i čitava zemlja na njega se diže.
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 Njegovu će kuću raznijeti poplava, otplaviti je u dan Božje jarosti.
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 Takvu sudbinu Bog priprema zlikovcu i takvu baštinu on mu dosuđuje.”
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
