Job 14

1 Čovjek koga je žena rodila kratka je vijeka i pun nevolja.

人为妇人所生， 日子短少，多有患难；

2 K'o cvijet je nikao i vene već, poput sjene bježi ne zastajuć'.

出来如花，又被割下， 飞去如影，不能存留。

3 Na takva, zar, ti oči otvaraš i preda se na sud ga izvodiš?

这样的人你岂睁眼看他吗？ 又叫我来受审吗？

4 Tko će čisto izvuć' iz nečista? Nitko!

谁能使洁净之物出于污秽之中呢？ 无论谁也不能！

5 Pa kad su njegovi dani odbrojeni, kad mu broj mjeseci o tebi ovisi, kad mu granicu stavljaš neprijelaznu,

人的日子既然限定， 他的月数在你那里， 你也派定他的界限，使他不能越过，

6 skini s njega pogled da počinut' može, poput najamnika da svoj dan uživa.

便求你转眼不看他，使他得歇息， 直等他像雇工人完毕他的日子。

7 TÓa ni drvu nije nada sva propala, posječeno, ono opet prozeleni i mladice nove iz njega izbiju.

树若被砍下， 还可指望发芽， 嫩枝生长不息；

8 Ako mu korijen i ostari u zemlji, ako mu se panj i sasuši u prahu,

其根虽然衰老在地里， 干也死在土中，

9 oćutjevši vodu, ono će propupat' i pustiti grane kao stablo novo.

及至得了水气，还要发芽， 又长枝条，像新栽的树一样。

10 Al' kad čovjek umre, ostaje pokošen, kad smrtnik izdahne, gdje li je on tada?

但人死亡而消灭； 他气绝，竟在何处呢？

11 Može sva voda iz mora ispariti i presahnut' rijeke, isušit posvema',

海中的水绝尽， 江河消散干涸。

12 al' čovjek kad legne, ne ustaje više, dok nebesa bude, neće se podići, od sna se svojega probuditi neće.

人也是如此，躺下不再起来， 等到天没有了，仍不得复醒， 也不得从睡中唤醒。

13 O, kad bi me htio skriti u Šeolu, zakloniti me dok srdžba ti ne mine, dÓati mi rok kad ćeš me se spomenuti, (Sheol h7585)

惟愿你把我藏在阴间， 存于隐密处，等你的忿怒过去； 愿你为我定了日期，记念我。 (Sheol h7585)

14 - jer, kad umre čovjek, zar uskrsnut' može? - čekao bih te sve dane vojske svoje dok ne bi došao da mi smjenu dadeš.

人若死了岂能再活呢？ 我只要在我一切争战的日子， 等我被释放的时候来到。

15 Zvao bi me, a ja bih se odazvao: zaželio si se djela svojih ruku.

你呼叫，我便回答； 你手所做的，你必羡慕。

16 A sad nad svakim mojim vrebaš korakom, nijednog mi grijeha nećeš oprostiti,

但如今你数点我的脚步， 岂不窥察我的罪过吗？

17 u vreći si prijestup moj zapečatio i krivicu moju svu si zapisao.

我的过犯被你封在囊中， 也缝严了我的罪孽。

18 Vaj! K'o što se jednom uruši planina, k'o što se hridina s mjesta svog odvali,

山崩变为无有； 磐石挪开原处。

19 k'o što voda kamen s vremenom istroši, a pljusak bujicom zemlju svu sapere, tako uništavaš nadu u čovjeku.

水流消磨石头， 所流溢的洗去地上的尘土； 你也照样灭绝人的指望。

20 Oborio si ga - on ode za svagda, nagrđena lica, otjeran, odbačen.

你攻击人常常得胜，使他去世； 你改变他的容貌，叫他往而不回。

21 Djecu mu poštuju - o tom ništa ne zna; ako su prezrena - o tom ne razmišlja.

他儿子得尊荣，他也不知道， 降为卑，他也不觉得。

22 On jedino pati zbog svojega tijela, on jedino tuži zbog svojeg života.”

但知身上疼痛， 心中悲哀。