Job 13
1 Očima svojim sve to ja vidjeh, ušima svojim čuh i razumjeh.
Glej, moje oko je vse to videlo, moje uho je to slišalo in razumelo.
2 Sve što vi znate znadem to i ja, ni u čemu od vas gori nisam.
Kar veste vi, isto vem tudi jaz. Nisem slabši od vas.
3 Zato, zborit' moram sa Svesilnim, pred Bogom svoj razlog izložiti.
Zagotovo bi govoril Vsemogočnemu in želim si, da bi razpravljal z Bogom.
4 Jer, kovači laži vi ste pravi, i svi ste vi zaludni liječnici!
Toda vi ste ponarejevalci laži, vi vsi ste zdravniki brez vrednosti.
5 Kada biste bar znali šutjeti, mudrost biste svoju pokazali!
Oh, da bi vsi skupaj molčali! To bi bila vaša modrost.
6 Dokaze mi ipak poslušajte, razlog mojih usana počujte.
Poslušajte torej moje zagovarjanje in prisluhnite prošnjam mojih ustnic.
7 Zar zbog Boga govorite laži, zar zbog njega riječi te prijevarne?
Mar boste zlobno govorili za Boga? In varljivo govorili zanj?
8 Zar biste pristrano branit' htjeli Boga, zar biste mu htjeli biti odvjetnici?
Mar boste sprejeli njegovo osebo? Mar se boste potegovali za Boga?
9 Zar bi dobro bilo da vas on ispita? Zar biste ga obmanuli k'o čovjeka?
Ali je dobro, da bi vas on preiskal? Ali kakor en človek zasmehuje drugega ali tako vi zasmehujete njega?
10 Kaznom preteškom on bi vas pokarao poradi potajne vaše pristranosti.
Zagotovo vas bo grajal, če naskrivaj sprejemate osebe.
11 Zar vas veličanstvo njegovo ne plaši i zar vas od njega užas ne spopada?
Mar vas ne bo njegova odličnost prestrašila? In njegova groza padla na vas?
12 Razlozi su vam od pepela izreke, obrana je vaša obrana od blata.
Vaši spomini so podobni pepelu, vaša telesa ilovnatim telesom.
13 Umuknite sada! Dajte da govorim, pa neka me poslije snađe što mu drago.
Molčite, pustite me samega, da lahko govorim in naj pride name kar hoče.
14 Zar da meso svoje sam kidam zubima? Da svojom rukom život upropašćujem?
Čemu jemljem svoje meso v svoje zobe in svoje življenje polagam v svojo roko?
15 On me ubit' može: nade druge nemam već da pred njim svoje držanje opravdam.
Čeprav me ubije, bom jaz vendar zaupal vanj; toda svoje lastne poti bom ohranil pred njim.
16 I to je već zalog mojega spasenja, jer bezbožnik preda nj ne može stupiti.
On bo tudi rešitev moje duše, kajti hinavec ne bo prišel predenj.
17 Pažljivo mi riječi poslušajte, nek' vam prodre u uši besjeda.
Marljivo prisluhnite mojemu govoru in moji izjavi s svojimi ušesi.
18 Gle: ja sam pripremio parnicu, jer u svoje sam pravo uvjeren.
Glejte torej, zapovedal sem svojo stvar; vem, da bom opravičen.
19 Tko se sa mnom hoće parničiti? - Umuknut ću potom te izdahnut'.
Kdo je tisti, ki se bo pravdal z menoj? Kajti sedaj, če zadržim svoj jezik, bom izročil duha.
20 Dvije mi molbe samo ne uskrati da se od tvog lica ne sakrivam:
Samo ne storite mi dveh stvari, potem se ne bom skril pred teboj.
21 digni s mene tešku svoju ruku i užasom svojim ne straši me.
Umakni svojo roko daleč od mene in naj me tvoja groza ne stori prestrašenega.
22 Tada me pitaj, a ja ću odgovarat'; ili ja da pitam, ti da odgovaraš.
Potem kliči in jaz ti bom odgovoril. Ali naj jaz govorim in ti mi odgovori.
23 Koliko počinih prijestupa i grijeha? Prekršaj mi moj pokaži i krivicu.
Kako številne so moje krivičnosti in grehi? Naredi mi, da spoznam svoj prestopek in svoj greh.
24 Zašto lice svoje kriješ sad od mene, zašto u meni vidiš neprijatelja?
Zakaj skrivaš svoj obraz in me šteješ za svojega sovražnika?
25 Zašto strahom mučiš list vjetrom progonjen, zašto se na suhu obaraš slamčicu?
Hočeš zlomiti list, gnan sem ter tja? Hočeš zasledovati suho strnišče?
26 O ti, koji mi gorke pišeš presude i teretiš mene grijesima mladosti,
Kajti zoper mene pišeš grenke stvari in me delaš, da posedujem krivičnosti svoje mladosti.
27 koji si mi noge u klade sapeo i koji bdiš nad svakim mojim korakom i tragove stopa mojih ispituješ!
Moja stopala polagaš v klade in ozko gledaš na vse moje steze. Odtis postavljaš na pete mojih stopal.
28 Život mi se k'o trulo drvo raspada, k'o haljina što je moljci izjedaju!
In on, kakor razpadajoča stvar, požira kakor obleko, ki je pojedena od molja.
