Job 13

1 Očima svojim sve to ja vidjeh, ušima svojim čuh i razumjeh.

Eto, sve je to vidjelo oko moje, èulo uho moje, i razumjelo.

2 Sve što vi znate znadem to i ja, ni u čemu od vas gori nisam.

Što vi znate, znam i ja, nijesam gori od vas.

3 Zato, zborit' moram sa Svesilnim, pred Bogom svoj razlog izložiti.

Ipak bih govorio sa svemoguæim, i rad sam s Bogom pravdati se.

4 Jer, kovači laži vi ste pravi, i svi ste vi zaludni liječnici!

Jer vi izmišljate laži, svi ste zaludni ljekari.

5 Kada biste bar znali šutjeti, mudrost biste svoju pokazali!

O da biste sasvijem muèali! bili biste mudri.

6 Dokaze mi ipak poslušajte, razlog mojih usana počujte.

Èujte moj odgovor, i slušajte razloge usta mojih.

7 Zar zbog Boga govorite laži, zar zbog njega riječi te prijevarne?

Treba li da govorite za Boga nepravdu ili prijevaru da govorite za nj?

8 Zar biste pristrano branit' htjeli Boga, zar biste mu htjeli biti odvjetnici?

Treba li da mu gledate ko je? treba li da se prepirete za Boga?

9 Zar bi dobro bilo da vas on ispita? Zar biste ga obmanuli k'o čovjeka?

Hoæe li biti dobro kad vas stane ispitivati? hoæete li ga prevariti kao što se vara èovjek?

10 Kaznom preteškom on bi vas pokarao poradi potajne vaše pristranosti.

Zaista æe vas karati, ako tajno uzgledate ko je.

11 Zar vas veličanstvo njegovo ne plaši i zar vas od njega užas ne spopada?

Velièanstvo njegovo neæe li vas uplašiti? i strah njegov neæe li vas popasti?

12 Razlozi su vam od pepela izreke, obrana je vaša obrana od blata.

Spomeni su vaši kao pepeo, i vaše visine kao gomile blata.

13 Umuknite sada! Dajte da govorim, pa neka me poslije snađe što mu drago.

Muèite i pustite me da ja govorim, pa neka me snaðe šta mu drago.

14 Zar da meso svoje sam kidam zubima? Da svojom rukom život upropašćujem?

Zašto bih kidao meso svoje svojim zubima i dušu svoju metao u svoje ruke?

15 On me ubit' može: nade druge nemam već da pred njim svoje držanje opravdam.

Gle, da me i ubije, opet æu se uzdati u nj, ali æu braniti putove svoje pred njim.

16 I to je već zalog mojega spasenja, jer bezbožnik preda nj ne može stupiti.

I on æe mi biti spasenje, jer licemjer neæe izaæi preda nj.

17 Pažljivo mi riječi poslušajte, nek' vam prodre u uši besjeda.

Slušajte dobro besjedu moju, i neka vam uðe u uši što æu iskazati.

18 Gle: ja sam pripremio parnicu, jer u svoje sam pravo uvjeren.

Evo, spremio sam parbu svoju, znam da æu biti prav.

19 Tko se sa mnom hoće parničiti? - Umuknut ću potom te izdahnut'.

Ko æe se preti sa mnom? da sad umuknem, izdahnuo bih.

20 Dvije mi molbe samo ne uskrati da se od tvog lica ne sakrivam:

Samo dvoje nemoj mi uèiniti, pa se neæu kriti od lica tvojega.

21 digni s mene tešku svoju ruku i užasom svojim ne straši me.

Ukloni ruku svoju od mene, i strah tvoj da me ne straši.

22 Tada me pitaj, a ja ću odgovarat'; ili ja da pitam, ti da odgovaraš.

Potom zovi me, i ja æu odgovarati; ili ja da govorim, a ti mi odgovaraj.

23 Koliko počinih prijestupa i grijeha? Prekršaj mi moj pokaži i krivicu.

Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokaži mi prijestup moj i grijeh moj.

24 Zašto lice svoje kriješ sad od mene, zašto u meni vidiš neprijatelja?

Zašto sakrivaš lice svoje i držiš me za neprijatelja svojega?

25 Zašto strahom mučiš list vjetrom progonjen, zašto se na suhu obaraš slamčicu?

Hoæeš li skršiti list koji nosi vjetar, ili æeš goniti suhu slamku,

26 O ti, koji mi gorke pišeš presude i teretiš mene grijesima mladosti,

Kad mi pišeš grèine i daješ mi u našljedstvo grijehe mladosti moje,

27 koji si mi noge u klade sapeo i koji bdiš nad svakim mojim korakom i tragove stopa mojih ispituješ!

I meæeš noge moje u klade, i paziš na sve staze moje i ideš za mnom ustopce?

28 Život mi se k'o trulo drvo raspada, k'o haljina što je moljci izjedaju!

A on se raspada kao trulina, kao haljina koju jede moljac.