Job 12
1 Job progovori i reče:
Job je odgovoril in rekel:
2 “Uistinu, vi ste cvijet naroda, sa vama će izumrijeti mudrost.
»Brez dvoma ste vi samo ljudje in modrost bo umrla z vami.
3 Al' i ja znam k'o i vi misliti, ni u čemu od vas gori nisam: tko za stvari takve ne bi znao?
Toda jaz imam razumevanje prav tako kakor vi. Nisem slabši od vas. Da, kdo ne pozna takšnih stvari, kakor so te?
4 Prijateljima sam svojim ja na podsmijeh što zazivam Boga da mi odgovori! Na podsmijeh ja sam - pravednik neporočan!
Jaz sem kakor nekdo, zasmehovan od svojega bližnjega, ki kliče k Bogu in ta mu odgovarja. Pravičen človek je zasmehovan do norčevanja.
5 Prezirat' je nesretnika - sretni misle, udariti treba onog što posrće!
Kdor je pripravljen, da zdrsne s svojimi stopali, je kakor svetilka, prezirana v mislih tistega, ki je ohol.
6 Dotle su na miru šatori pljačkaša, izazivači Boga žive bezbrižno kao da Boga u šaci svojoj drže!
Šotori roparjev uspevajo in tisti, ki izzivajo Boga, so varni; v katerih roko Bog obilno prinaša.
7 Ali pitaj zvijeri, i poučit će te; ptice nebeske pitaj, i razjasnit će ti.
Toda vprašaj sedaj živali in te bodo poučile in perjad neba in ti bodo povedale.
8 Gušteri zemlje to će ti protumačit', ribe u moru ispripovjedit će ti.
Ali govori zemlji in te bo poučila in morske ribe ti bodo oznanile.
9 Od stvorenja sviju, koje ne bi znalo da je sve to Božja ruka učinila?!
Kdo v vsem tem ne spoznava, da je to naredila Gospodova roka?
10 U ruci mu leži život svakog bića i dah životvorni svakog ljudskog tijela.
V čigar roki je duša vsake žive stvari in dih vsega človeštva.
11 Zar uhom mi ne sudimo besjedu k'o što kušamo nepcem okus jela?
Mar uho ne preizkuša besed? In usta ne okusijo njegove hrane?
12 Sjedine mudrost donose čovjeku, a s vijekom dugim umnost mu dolazi.
S starcem je modrost, in v dolžini dni razumnost.
13 Ali u Njemu mudrost je i snaga, u Njemu savjet je i sva razumnost.
Z njim je modrost in moč, on ima nasvet in razumevanje.
14 Što razgradi, sagradit neće nitko, kog zatvori, nitko ne oslobađa.
Glej, on poruši in to ne more biti ponovno zgrajeno. On zapre človeka in ne more biti odpiranja.
15 Ustavi li vodu, suša nastaje; pusti li je, svu zemlju ispremetne.
Glej, on zadržuje vode in se posušijo. On jih prav tako pošilja ven in razrijejo zemljo.
16 Jer u njemu je snaga i sva mudrost, njegov je prevareni i varalica.
Z njim je moč in modrost; prevarani in slepar sta njegova.
17 On savjetnike lišava razbora, suce pametne udara bezumljem.
Svetovalce odvede oplenjene in sodnike dela bedake.
18 On otpasuje pojas kraljevima i užetom im vezuje bokove.
Kraljem razvezuje vez in njihova ledja opasuje s pasom.
19 On bosonoge tjera svećenike i mogućnike sa vlasti obara.
Prince odvede oplenjene in podira močne.
20 On diže riječ iz usta rječitima i starcima pravo rasuđivanje.
Odstranja govor zanesljivih in odvzema razumnost ostarelih.
21 On sasiplje prezir po plemićima i junacima bedra raspasuje.
Na prince izliva zaničevanje in slabi moč močnih.
22 On dubinama razotkriva tmine i sjenu smrtnu na svjetlo izvodi.
Odkriva globoke stvari teme in na svetlobo prinaša smrtno senco.
23 On diže narod pa ga uništava, umnoži ga a potom iskorijeni.
Povečuje narode in jih uničuje. Razširja narode in jih ponovno vodi v suženjstvo.
24 On zaluđuje vladare naroda te po bespuću lutaju pustinjskom
Odvzema srce vodjem ljudstva zemlje in jim povzroča, da tavajo v divjini, kjer ni poti.
25 i pipaju u tmini bez svjetlosti glavinjajući poput pijanaca.
Tipajo v temi brez svetlobe in on jim povzroča, da se opotekajo kakor pijan človek.
