Job 11
1 Sofar iz Naama progovori tad i reče:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 “Zar na riječi mnoge da se ne odvrati? Zar će se brbljavac još i opravdati?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Zar će tvoje trice ušutkati ljude, zar će ruganje ostat' neizrugano?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Rekao si: 'Nauk moj je neporočan, u očima tvojim čist sam i bez ljage.'
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Ali kada bi Bog htio progovorit' i otvorit usta da ti odgovori
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 kada bi ti tajne mudrosti otkrio koje um nijedan ne može doumit', znao bi da ti za grijehe račun ište.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Možeš li dubine Božje proniknuti, dokučiti savršenstvo Svesilnoga?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Duže je od zemlje - šire je od mora!
Дуже од земље, шире од мора.
10 Ako se povuče, ako te pograbi, ako na sud preda, tko će mu braniti?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Jer on u čovjeku prozire prijevaru, vidi opačinu ako i ne gleda.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Čovjek se bezuman obraća k pameti i divlji magarac uzdi se pokori.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Ako li srce svoje ti uspraviš i ruke svoje pružiš prema njemu,
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 ako li zloću iz ruku odbaciš i u šatoru svom ne daš zlu stana,
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 čisto ćeš čelo moći tad podići, čvrst ćeš biti i bojati se nećeš.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Svojih se kušnja nećeš sjećat' više kao ni vode koja je protekla.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Jasnije će tvoj život sjat' no podne, tmina će se obratit' u svanuće.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 U uzdanju svom živjet ćeš sigurno i zaštićen počivat ćeš u miru.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Kad legneš, nitko te buniti neće; mnogi će tvoju tražiti naklonost.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 A zlikovcima ugasnut će oči, neće im više biti utočišta: izdahnut', bit će jedina im nada.”
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
