Jeremija 52
1 Sidkiji je bila dvadeset i jedna godina kad se zakraljio, a kraljevao je jedanaest godina u Jeruzalemu. Materi mu bijaše ime Hamitala, kćerka Jeremije, i bila je iz Libne.
Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.
2 Činio je što je zlo u očima Jahvinim, sve kao što je činio Jojakin.
Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким.
3 To je zadesilo Jeruzalem zbog gnjeva Jahvina; Jahve ih napokon i odbaci ispred lica svoga. Sidkija se pobunio protiv babilonskog kralja.
Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.
4 Devete godine njegova kraljevanja, desetoga dana desetoga mjeseca, krenu sam babilonski kralj Nabukodonozor sa svom svojom vojskom na Jeruzalem. Utabori se pred gradom i opasa ga opkopom.
И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.
5 Grad osta opkoljen sve do jedanaeste godine Sidkijina kraljevanja.
И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.
6 Devetoga dana četvrtoga mjeseca, kad je u gradu zavladala takva glad da priprosti puk nije imao ni kruha,
И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.
7 neprijatelj provali u grad. Tada kralj i svi ratnici pobjegoše noću kroz vrata između dva zida nad Kraljevskim vrtom - Kaldejci bijahu opkolili grad - i krenuše putem prema Arabi.
Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.
8 Kaldejske čete nagnuše za njim u potjeru i sustigoše Sidkiju na Jerihonskim poljanama, a sva se njegova vojska razbježala.
Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.
9 I Kaldejci uhvatiše kralja i odvedoše ga u Riblu, u zemlji hamatskoj, pred kralja babilonskog, koji mu izreče presudu.
И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди.
10 Pokla Sidkijine sinove pred njegovim očima, pobi u Ribli sve Judine knezove;
И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.
11 Sidkiji iskopa oči i okova ga verigama i odvede u Babilon, gdje ga je držao u tamnici sve do smrti njegove.
И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје.
12 Desetoga dana petoga mjeseca - devetnaeste godine kraljevanja Nabukodonozora, kralja babilonskog - uđe u Jeruzalem Nebuzaradan, zapovjednik tjelesne straže.
А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском.
13 On zapali Dom Jahvin, kraljevski dvor i sve kuće u Jeruzalemu, osobito kuće uglednika;
И попали дом Господњи и дом царски и све домове у јерусалиму; све велике куће попали огњем.
14 kaldejske čete, pod zapovjednikom tjelesne straže, razoriše zidine oko Jeruzalema.
И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским.
15 Nebuzaradan, zapovjednik tjelesne straže, odvede u sužanjstvo ostatak naroda koji bijaše ostao u gradu, a tako i prebjege babilonskom kralju i ostalu svjetinu.
А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски.
16 Neke od malih ljudi Nebuzaradan ostavi u zemlji kao vinogradare i ratare.
Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
17 Kaldejci razbiše tučane stupove u Domu Jahvinu, podnožja i mjedeno more u Domu Jahvinu, i tuč odniješe u Babilon.
И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.
18 Uzeše i lonce, lopate, noževe, posudice i uopće sav tučani pribor koji se upotrebljavao za bogoslužja.
И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше.
19 Zapovjednik uze i umivaonice, kadionice, škropionice, lonce, svijećnjake, zdjele, žrtvene pehare, uopće sve što bijaše od zlata i srebra,
И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски.
20 dva stupa, jedno more i dvanaest tučanih volova pod morem, podnožja što je kralj Salomon dao izraditi za Dom Jahvin. Nije moguće procijeniti koliko je tuča bilo u svim tim predmetima.
Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова.
21 Prvi stup bijaše visok osamnaest lakata - obuhvatiti ga je mogao konop od dvanaest lakata - bijaše četiri prsta debeo, a šupalj.
А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ;
22 Imao je glavicu od tuča, visoku pet lakata; i obvijaše je oplet i mogranji, a sve od tuča. Takav je bio i drugi stup.
И озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима.
23 A devedeset i šest šipaka slobodno je visjelo. Sve u svemu bijaše oko sto šipaka u tom opletu.
И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто.
24 Zapovjednik je straže odveo svećeničkog poglavara Seraju, drugog svećenika, Sefaniju, i tri čuvara praga.
Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара.
25 Iz grada je odveo jednog dvorjanina, vojničkog zapovjednika, sedam ljudi iz kraljeve pratnje koji se zatekoše u gradu, pisara zapovjednika vojske koji je novačio puk te šezdeset pučana koji se također zatekoše u gradu.
А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.
26 Zapovjednik tjelesne straže Nebuzaradan odvede ih pred kralja babilonskog u Riblu.
Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу.
27 I kralj babilonski zapovjedi da ih pogube u Ribli, u zemlji hamatskoj. Tako su judejski narod odveli s njegove rodne grude.
А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
28 Evo broja ljudstva što ga Nabukodonozor odvede u sužanjstvo: sedme godine tri tisuće i dvadeset tri Judejca;
Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца;
29 osamnaeste godine Nabukodonozorove osamsto trideset i dvije osobe iz Jeruzalema;
Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе;
30 dvadeset i treće godine Nabukodonozorove, Nebuzaradan, zapovjednik tjelesne straže, odvede sedam stotina četrdeset i pet Judejaca. U svemu: četiri tisuće i šest stotona osoba.
Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа.
31 A trideset i sedme godine otkako je zasužnjen judejski kralj Jojakin, dvadeset i petoga dana dvanaestoga mjeseca, babilonski kralj Evil Merodak u prvoj godini svoje vladavine pomilova judejskoga kralja Jojakina i pusti ga iz tamnice.
А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.
32 Ljubezno je s njim razgovarao i stolicu mu postavio više nego drugim kraljevima koji bijahu s njim u Babilonu.
И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.
33 Jojakin je odložio svoje tamničke haljine i jeo s kraljem za istim stolom svega svoga vijeka.
И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.
34 Do kraja njegova života, sve do smrti, babilonski mu je kralj trajno, iz dana u dan, davao uzdržavanje.
И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове.
