< Jeremija 45 >
1 Riječ koju uputi Jeremija proroku Baruhu, sinu Nerijinu, dok je on te riječi iz usta Jeremijinih pisao u knjigu, četvrte godine Jojakima, sina Jošijina, kralja judejskoga:
Слово, еже глагола Иеремиа пророк к Варуху сыну Нириеву, егда вписа словеса сия в книгу от уст Иеремииных, в четвертое лето Иоакима, сына Иосиина, царя Иудина, глаголя:
2 Ovako govori Jahve, Bog Izraelov, za tebe, Baruše:
тако глаголет Господь Вседержитель о тебе, Варуше:
3 “Jer si rekao: 'Jao meni jer mi Jahve dodaje nevolju na nevolju. Sustadoh uzdišući i ne mogu naći mira!'
яко рекл еси: о, люте мне! О, люте мне! Яко приложи Господь труд к болезни моей, успох с стенанием, покоя не обретох.
4 Ovako govori Jahve: 'Evo, što sam sagradio, porušit ću, što sam zasadio, iščupat ću - po svoj zemlji!
Рцы ему, сице глаголет Господь: се, яже Аз соградих, Аз разорю: и яже насадих Аз, исторгну, и всю землю Мою.
5 A ti tražiš za se čudesa! Ne traži toga! Jer, gle, svalit ću zlo na sve živo - riječ je Jahvina. A tebi ću kao plijen pokloniti život tvoj na svim mjestima kamo dođeš.'”
И Ты ли взыщеши себе великих? Не ищи: яко се, Аз наведу злая на всяку плоть, глаголет Господь, и дам душу твою в корысть во всяцем месте, аможе аще пойдеши.