Jakovljeva 3
1 Neka vas, braćo moja, ne bude mnogo učitelja! Ta znate: bit ćemo strože suđeni.
Ti eshuwotso! noo danifuwotsi wottsuwots iki bogts angsho node'k'etwok'o itdantsotse ititse ayuwots danifuwotsi wotk'ayine.
2 Doista, svi mnogo griješimo. Ako tko u govoru ne griješi, savršen je čovjek, vrstan zauzdati i cijelo tijelo.
No noúnets aayote nosheeliri, b́ noon keew keewon darrawo bí bí ats jamo kordek' falituwo ik jag bí atse daatseraw ashe.
3 Ubacimo li uzde u usta konjima da ih sebi upokorimo, upravljamo i cijelim tijelom njihovim.
Farsho noosh bí azazetwok'o b́ nonots lugamo nogedeti, mank'oon bíats jamó no shuntsok jiishituwone.
4 Evo i lađa: tolike su i silni ih vjetrovi gone, a neznatno ih kormilo upravlja kamo kormilarova volja hoće.
Markabo awuk'o een b́ wotiyaloru jong angon b́ jookewor, markab jokirwo bir múk'naún b́ shuntso maants b́ jiishiti.
5 Tako i jezik: malen je ud, a velikim se može ponositi. Evo: kolicna vatra koliku šumu zapali!
Mank'owere alberu muk'na'a atsi kayu wotefetsat een een keewwotsn bit'iri, een gemo b́mis'fo taw muk'na'úne.
6 I jezik je vatra, svijet nepravda jezik je među našim udovima, kalja cijelo tijelo te, zapaljen od pakla, zapaljuje kotač života. (Geenna g1067)
Alberunu tawok'oyiye. Alberu noatsi kaywotsitse daatseru gond datsuniye. Ats jamats aldetstsonat noats jamo bi awaashiti. Gahanemitse keshiru tawok'o nobee jamo bmitsiri. (Geenna g1067)
7 Doista, sav rod zvijeri i ptica, gmazova i morskih životinja dade se ukrotiti, i rod ih je ljudski ukrotio,
Datsatsi s'otswotsnat kafuwots, datsatse getseyirwotsnat aats k'arotse sha'iru azeets jamwots ashon sezewo falitune, andoor sezeerne.
8 a jezik - zlo nemirno, pun otrova smrtonosnog - nitko od ljudi ne može ukrotiti.
Wotowa bako albero sezo falituwo konuwor aaliye, úd'it marziyo bín s'eentsonat kashdek'o biitse deshaw gond keewniye.
9 Njime blagoslivljamo Gospodina i Oca, njime i proklinjemo ljude na sliku Božju stvorene:
Bín no nihi Ik'o noúdiri, mank'owere bín Ik'i aron azeets ashuwotsi noc'ashiri.
10 iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. Ne smije se, braćo moja, tako događati!
Noon ikotse údonat c'ashon keshirune, tieshuwotso! han b́ woto geyiratse.
11 Zar vrelo na isti otvor šiklja slatko i gorko?
Aats t'up' ikotse úshosh wotit shaaw aatsonat s'aam aatson t'up'osh falituwa?
12 Može li, braćo moja, smokva roditi maslinama ili trs smokvama? Ni slan izvor ne može dati slatke vode.
Ti eshuwotso! belesi mito woyira eteets mit shúwo shuwosh falatse. Wee woyini bos'o Belesi shuwo shuwosh falatse? Mank'o s'aam aatsotse shaaw aatso keyatse.
13 Je li tko mudar i razborit među vama? Neka dobrim življenjem pokaže svoja djela u mudroj blagosti.
It dagotsere dan teleefonat t'iwints detsts asho kone? Dani teleefonat b́tooko dashan detson b́fiintsfino b́sheng beyon kitsuwe.
14 Ako u srcu imate gorku zavist i svadljivost, ne uznosite se i ne lažite protiv istine!
Wotowabako s'aamts okooronat b́ took shuno it nibots fa'e wotiyal it'k'ayere, arikeewatsowere kootk'ayere.
15 Nije to mudrost koja odozgor silazi, nego zemaljska, ljudska, đavolska.
Dani teleefan b́ daatseti, datsuwatse meetsatse, Dablosokna bako Ik'onaaliye.
16 Ta gdje je zavist i svadljivost, ondje je nered i svako zlo djelo.
Okooronat took shunon bobeyokoke dimbironat gond fin jamwots beetune.
17 A mudrost odozgor ponajprije čista je, zatim mirotvorna, milostiva, poučljiva, puna milosrđa i dobrih plodova, postojana, nehinjena.
Wotowaere Ik'oke daatset dani teleefo shin shino s'ayine, manats dabrnuwere jeenon s'eents, doo, maneyo, mhretiyo, sheeng shuwo bín s'eentso, bogabogshoonat gitalberetsi woto biitse deshawoniye.
18 Plod se pak pravednosti u miru sije onima koji tvore mir.
Jeen be shunts ashuwots jeeno shoohr kááwi shuwo kakuwitune.
