Izaija 64

1 O, da razdreš nebesa i siđeš, da ime svoje objaviš neprijateljima: pred licem tvojim tresla bi se brda, pred tobom bi drhtali narodi,

愿你裂天而降； 愿山在你面前震动—

2 kao kad oganj suho granje zapali i vatra vodu zakuha!

好像火烧干柴， 又像火将水烧开， 使你敌人知道你的名， 使列国在你面前发颤！

3 Čineć' djela strahotna, neočekivana, silazio si i brda su se tresla pred tobom!

你曾行我们不能逆料可畏的事。 那时你降临，山岭在你面前震动。

4 Odvijeka se čulo nije, uho nijedno nije slušalo, oko nijedno nije vidjelo, da bi koji bog, osim tebe, takvo što činio onima koji se uzdaju u njega.

从古以来，人未曾听见、未曾耳闻、未曾眼见 在你以外有什么神为等候他的人行事。

5 Pomažeš onima što pravdu čine radosno i tebe se spominju na putima tvojim; razgnjevismo te, griješismo, od tebe se odmetnusmo.

你迎接那欢喜行义、记念你道的人； 你曾发怒，我们仍犯罪； 这景况已久，我们还能得救吗？

6 Tako svi postasmo nečisti, a sva pravda naša k'o haljine okaljane. Svi mi k'o lišće otpadosmo i opačine naše k'o vjetar nas odnose.

我们都像不洁净的人； 所有的义都像污秽的衣服。 我们都像叶子渐渐枯干； 我们的罪孽好像风把我们吹去。

7 Nikog nema da tvoje ime prizove, da se probudi i osloni o tebe. Jer lice si svoje od nas sakrio i predao nas u ruke zločinima našim.

并且无人求告你的名； 无人奋力抓住你。 原来你掩面不顾我们， 使我们因罪孽消化。

8 Pa ipak, naš si otac, o Jahve: mi smo glina, a ti si naš lončar - svi smo mi djelo ruku tvojih.

耶和华啊，现在你仍是我们的父！ 我们是泥，你是窑匠； 我们都是你手的工作。

9 Ne srdi se, Jahve, odveć žestoko, ne spominji se bez prestanka naše krivice. De pogledaj - tÓa svi smo mi narod tvoj!

耶和华啊，求你不要大发震怒， 也不要永远记念罪孽。 求你垂顾我们， 我们都是你的百姓。

10 Opustješe sveti gradovi tvoji, Sion pustinja posta, i pustoš Jeruzalem.

你的圣邑变为旷野。 锡安变为旷野； 耶路撒冷成为荒场。

11 Dom, svetinja naša i ponos naš, u kom te oci naši slavljahu, ognjem izgori i sve su nam dragocjenosti opljačkane.

我们圣洁华美的殿— 就是我们列祖赞美你的所在被火焚烧； 我们所羡慕的美地尽都荒废。

12 Zar ćeš se na sve to, Jahve, sustezati, zar ćeš šutjet' i ponižavati nas odveć žestoko?

耶和华啊，有这些事，你还忍得住吗？ 你仍静默使我们深受苦难吗？