Izaija 4

1 I sedam će se žena jagmiti za jednoga čovjeka - u dan onaj: “Svoj ćemo kruh jesti,” reći će, “i u halje se svoje oblačiti, daj nam samo da tvoje nosimo ime, skini sa nas svu sramotu našu.”

Tekah khohnin ah tah huta parhih loh tongpa pakhat te a mawt uh vetih, “Kaimih kah buh he ca uh sih lamtah ka himbai he bai uh sih. Kaimih ham nang ming te khue saeh lamtah kaimih kokhahnah khum puei mai,” a ti uh ni.

2 U onaj će dan izdanak Jahvin biti na diku i na slavu, a plod zemlje na ponos i ures spašenima u Izraelu.

Tekah khohnin ah BOEIPA kah a dawn te kirhang la, thangpomnah la, khohmuen kah a thaih te mingthennah la, Israel kah rhalyong te boeimang la poeh ni.

3 Koji ostanu na Sionu i prežive u Jeruzalemu, zvat će se “sveti” i bit će upisani da u Jeruzalemu žive.

Zion kah aka sueng, Jerusalem ah aka sueng, Jerusalem kah hingnah dongah la a daek boeih te hlangcim la a khue ni.

4 Kad Gospod spere ljagu kćeri sionskih i obriše s Jeruzalema krv prolivenu dahom suda i dahom što spaljuje,

Zion nu kah a khawt neh Jerusalem kah a thii te Boeipa loh a silh pah ni. A kotak lamkah tiktamnah mueihla neh a hoek vetih mueihla neh a hlup ni.

5 sazdat će Jahve nad svom Gorom sionskom i nad svima što ondje budu zborovali oblak s dimom danju, a noću sjaj ognja žarkoga. Jer, vrh svega Slava će biti zaklon

Te vaengah Zion tlang kah a hmuen takuem neh, a tingtunnah ah, khothaih ah hmaikhu neh cingmai, khoyin ah hmaisai neh hmai aa te imkhui kah thangpomnah boeih soah BOEIPA loh a suen pah ni.

6 i sjenica da zasjenjuje danju od pripeke, štit i utočište od pljuska i oluje.

Khothaih kholing vaengah poca hlipkhup la, khotlan tuihli lamloh hlipyingnah neh kuepkolnah la om ni.