< Izaija 32 >
1 Evo po pravdi kralj kraljuje, po pravici vladaju knezovi:
2 svaki je kao zavjetrina, utočište od nevremena, kao u sušnoj zemlji potoci, kao sjena u žednoj pustari.
3 Oči vidovitih neće više biti slijepe, uši onih što čuju slušat će pozorno;
4 srce nerazumnih shvaćat će mudrost, mucavci će govorit' okretno i razgovijetno;
5 pokvarenjaka neće više zvati plemenitim, varalicu neće više držat' odličnikom.
6 Jer, pokvarenjak govori ludosti i srce mu bezakonje snuje, da počini zlodjela, da o Jahvi oholo govori; da gladnoga ostavi prazna želuca, da žednome napitak uskrati.
7 U varalice pakosno je oružje; on spletke samo kuje, da lažima upropasti uboge, pa i kad nevoljnik pravo dokazuje.
8 U plemenita nakane su plemenite i plemenito on djeluje.
9 Ustajte, žene nehajne, slušajte moj glas; kćeri lakoumne, čujte mi besjedu.
10 Za godinu i nekoliko dana drhtat ćete, lakoumnice, jer jematve neće biti, plodovi se neće brati.
11 Dršćite, nehajnice, strepite, lakoumnice, svucite se, obnažite, oko bedara kostrijet opašite!
12 Bijte se u prsa zbog ljupkih polja, plodnih vinograda;
13 zbog njiva naroda mojega što rađaju trnjem i dračem; zbog svih kuća veselih, grada razigranog.
14 Jer, napuštena bit će palača, opustjet će bučni grad; Ofel i kula postat će brlog dovijeka - bit će radost divljim magarcima, paša stadima,
15 dok se na nas ne izlije duh iz visina. Tad će pustinja postat' voćnjak, a voćnjak se u šumu pretvorit'.
16 U pustinji će se nastaniti pravo, i pravda će prebivati u voćnjaku.
17 Mir će biti djelo pravde, a plod pravednosti - trajan pokoj i uzdanje.
18 Narod će moj prebivati u nastambama pouzdanim, u bezbrižnim počivalištima.
19 A šuma će biti oborena, grad će biti snižen.
20 Blago vama: sijat ćete kraj svih voda, puštajući vola i magarca da slobodno idu!