Postanak 45
1 Josip se više nije mogo svladavati pred onima koji su ga okruživali pa povika: “Neka svi odstupe!” Tako nitko nije ostao s Josipom kad se očitovao svojoj braći.
Yusuf rena nala Yahuda oꞌola na, rala na noe rau-rau nda naꞌatataaꞌ sia pagau nara mata nara sa. De ana denu se dea reu, fo hela mesaꞌ ne no odꞌi-aꞌa nara. Ana nae nafadꞌe eni ia, seka.
2 Briznuo je u glasan plač, da su ga i Egipćani mogli čuti. Doznalo se za to i na faraonovu dvoru.
Paggau nara basa se dea reu, ma Yusuf nggae nahereꞌ, losa atahori Masir mana sia kama a deaꞌ, rena. Ma atahori mana sia maneꞌ a ume na, o rena boe.
3 “Ja sam Josip”, reče Josip svojoj braći. “Otac mi je, dakle, još na životu!” Ali mu braća nisu mogla odgovoriti, toliko se zapanjiše pred njim.
Basa de, Yusuf nafadꞌe relo-relo odꞌi-aꞌa nara nae, “We! Odꞌi-aꞌa re. Au ia Yusuf, hei toronoo ma. Amaꞌ feꞌe masodꞌaꞌ, to?” Odꞌi-aꞌa nara rena taꞌo naa ma, ramatau rala seli, losa nda ola-olaꞌ rala saa saꞌ boe.
4 Onda će opet Josip svojoj braći: “Primaknite se k meni!” Kad su se primakli, nastavi: “Ja sam Josip, vaš brat; onaj koga ste prodali u Egipat.
Boe ma Yusuf noꞌe se nae, “We! Ima deka-deka ia dei.” Ara reu deka Yusuf. Ma ana olaꞌ seluꞌ nae, “Au ia Yusuf, fo maꞌahulu na hei seo neu atahori Masir ra.
5 Ali se nemojte uznemirivati i prekoravati što ste me ovamo prodali; jer Bog je onaj koji me pred vama poslao da vas održi u životu.
Hei memaꞌ seo hendi au ena. Te afiꞌ mimitau, ma afiꞌ mireresi esa fee salaꞌ neu esa fai. Matetu na, Lamatualain mana no au ia uma uꞌuhuluꞌ mia hei e. Onaꞌ naa, Ana fee masodꞌaꞌ neu atahori naeꞌ huu au. Fo ara afiꞌ mate ndoes.
6 Dvije su već godine što je glad došla na zemlju, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve u zemlji.
Ndoe-laꞌas feꞌe laoꞌ too rua ia. Feꞌe hela too lima fai. Atahori nda aꞌali rae sa, nda sela nggari sa, de nda hambu mbule-bꞌoaꞌ saa saꞌ boe.
7 Zato me Bog poslao pred vama da vam se sačuva ostatak na zemlji te da vam život spasi velikim izbavljenjem.
No dalaꞌ fo hita nda tahineꞌ sa ia, Lamatualain no au uꞌuhuluꞌ hei. Naa fo hambu ruma mia hei ma umbu-ana mara, rasodꞌa.
8 Tako niste vi mene poslali ovamo nego Bog; on me postavio faraonu za oca, gospodara nad svim njegovim domom i vladaocem nad svom zemljom egipatskom.
Matetu na, nda hei tatao ma de au sia ia sa, te Lamatualain tatao Na. Naa de au dadꞌi fetor sia Masir ia. De au dadꞌi malangga mana tao ues sia maneꞌ a ume panggat na. Nda hambu atahori lenaꞌ au sa.
9 Žurite se k mome ocu te mu recite: 'Ovo ti poručuje tvoj sin Josip: Bog me postavio gospodarem nad svim Egiptom; siđi k meni bez oklijevanja.
De ia naa, hei baliꞌ lai-lai leo, fo mifadꞌe au oꞌola ngga ia neu amaꞌ mae, ‘Amaꞌ ana na Yusuf feꞌe masodꞌaꞌ. Ana dadꞌi atahori malangga sia Masir. Ana noꞌe amaꞌ Masir neu lai-lai.
10 Nastanit ćeš se u kraju Gošenu. Tako ćeš biti blizu mene: ti, tvoja djeca, tvoja unučad, tvoje ovce i goveda i sve što je tvoje.
Dei fo amaꞌ leo sia Masir sia mamana esa naran Gosen, deka no e. Mamanaꞌ naa maloleꞌ ma loaꞌ. De amaꞌ bisa naꞌaboi bibꞌi lombo mara sia naa, ma basa hiek no sapi ra. Ana o noꞌe fo amaꞌ muu mo umbu-ana mara, ume isi mara, no basa hata-heto mara fo leo siaꞌ a naa.
11 Ondje ću se za te brinuti, jer će glad potrajati još pet godina. Tako nećeš oskudijevati ni ti, ni tvoja obitelj, niti itko tvoj.'
Mete ma amaꞌ sia Gosen, naa, ana naꞌaboi amaꞌ sia naa. Ndoe-laꞌas feꞌe too lima fai. Dei fo ana tao fo amaꞌ no bobꞌonggiꞌ mara, basa banda ra nda kuran saa saꞌ boe.’”
12 Ta svojim očima možete vidjeti, kao što vidi i moj brat Benjamin, da vam to moja usta govore.
Yusuf nafadꞌe basa boe, ana olaꞌ fai nae, “Ia naa, hei mita ena, to? Ma ho, Benyamin, mita, to? Au ia, memaꞌ Yusuf.
13 Pripovjedite ocu o mome visokom položaju u Egiptu i sve što ste vidjeli; i brzo mi ovamo oca dovedite!”
De mifadꞌe hita ama na mae, au koasa ngga monaeꞌ sia Masir. Boe ma dui basa-bꞌasa saa fo hei mitaꞌ ia neu amaꞌ. Basa fo, mo amaꞌ lai-lai ia nema leo!”
14 Potom zagrli brata Benjamina te zaplaka; a plakao je i Benjamin obisnuvši mu oko vrata.
Basa boe ma, ana holu odꞌi na Benyamin, de rua se nggae.
15 Izljubi zatim svu svoju braću, u naručju im se rasplaka. Poslije toga njegova braća zađu s njim u razgovor.
Ana o holu odꞌi-aꞌa nara, de idꞌu se esa-esaꞌ. Dei de, ara feꞌe ola-olaꞌ ro e.
16 Glas se pročuje u faraonovu dvoru: “Stigla Josipova braća!” Bilo je to drago faraonu i njegovim dvoranima.
Basa naa ma, maneꞌ a no basa pagau nara rena Yusuf odꞌi-aꞌa nara rema, de basa se ramahoꞌo.
17 Onda faraon reče Josipu: “Kaži svojoj braći neka učine ovo: 'Natovarite svoje živine i odmah se uputite u zemlju kanaansku.
De maneꞌ a olaꞌ no Yusuf nae, “Yusuf, e! Mufadꞌe odꞌi-aꞌa mara fo ara fua are nara reu keledei leo, fo rendi Kanaꞌan neu.
18 Uzmite svoga oca i svoje obitelji i k meni dođite! Ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu te ćete uživati od obilja ove zemlje.'
Denu se rema ro ama ma, no basa bobꞌonggi nara, fo ara lali ia rema leo. Dei fo fee se rae meulauꞌ sia Masir, fo ara rasodꞌa sia naa, ma raa rae minan.
19 A naredi i ovo: 'Ovako učinite: Iz zemlje egipatske potjerajte kola za svoju djecu i svoje žene, uzmite oca i dođite.
Boe ma nafadꞌe se, fo rendi memaꞌ kareta hira mia ia, fo fua neu anadikiꞌ ra ro ama ma.
20 Neka vam se oči ne rastužuju za vašim stvarima, jer sve što je u Egiptu najbolje bit će vaše.'”
Afiꞌ duꞌa mendi basa hata-hetoꞌ ra, te basa maloleꞌ mana sia Masir ia, dei fo sira hambu se.”
21 Sinovi Izraelovi tako učine. Po faraonovoj zapovijedi Josip im dade kola i popudbinu.
Maneꞌ a olaꞌ basa ma, Yusuf fee se kareta hira ma lepa-ngges, tungga maneꞌ a parenda na. De odꞌi-aꞌa nara raꞌalilinuꞌ fo baliꞌ tungga maneꞌ a parenda na.
22 Svakom od njih dade nove haljine, a Benjaminu dade tri stotine srebrnika i petore haljine.
Yusuf o fee se, bua-baꞌus feuꞌ pasan beꞌe esaꞌ. Te ana fee Benyamin doi fulaꞌ natun telu, ma bua feuꞌ pasan lima.
23 Isto tako pošalje svome ocu: deset magaraca natovarenih najboljim plodovima egipatskim i deset magarica natovarenih žitom, kruhom i namirnicama ocu za put.
Ana haitua fee ama na sudꞌi a saa meulauꞌ mia Masir, de fua neu kaledei mone sanahulu. Ana o fee seluꞌ, are, roti, ma nanaat mataꞌ-mataꞌ, sia keledei ine sanahulu fai, fo dadꞌi lepa-ngges baliꞌ Masir rema.
24 Isprativši svoju braću na put, reče im: “Nemojte se putem svađati!”
Basa ma, ana fee se baliꞌ, ma nafadꞌe se nae, “Hei afiꞌ mireresi sia dalaꞌ e!”
25 I tako oni odoše iz Egipta i stigoše u zemlju kanaansku, k svome ocu Jakovu.
Boe ma ara lao baliꞌ risiꞌ ama na sia Kanaꞌan.
26 Kad mu rekoše: “Josip je živ i čak vlada nad svom zemljom egipatskom!”, njegovo se srce skameni jer im nije mogao vjerovati.
Losa naa ma, rafadꞌe ama na rae, “Amaꞌ e! Ana ma Yusuf feꞌe masodꞌaꞌ. Ana dadꞌi atahori monaeꞌ, de parenda sia Masir!” Yakob rena ma, ana titindindi, de nda namahere oꞌola nara sa.
27 Ali kad mu ispripovjediše sve što im je Josip rekao i kad vidje kola što ih je Josip poslao da ga prevezu, duh njihova oca Jakova oživje.
Te ara rafadꞌe basa Yusuf oꞌola na ma, Yakob nita kareta fo Yusuf haitua nema nae fua no e nisiꞌ Masir, dei de feꞌe namahere na.
28 “Dosta”, reče Izrael. “Sin moj Josip još je živ! Moram poći i vidjeti ga prije nego umrem.”
Ana olaꞌ nae, “Awi! Au ana ngga feꞌe masodꞌaꞌ o! Taꞌo naa dei de au feꞌe umuhoꞌo na. Au musi uu seꞌu-ita dei, dei fo au feꞌe mate no maloleꞌ.”
