Postanak 2
1 Tako bude dovršeno nebo i zemlja sa svom svojom vojskom.
Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2 I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u sedmi dan od svega djela koje učini.
И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
3 I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan počinu od svega djela svoga koje učini.
И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
4 To je postanak neba i zemlje, tako su stvarani. Kad je Jahve, Bog, sazdao nebo i zemlju,
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
5 još nije bilo nikakva poljskoga grmlja po zemlji, još ne bijaše niklo nikakvo poljsko bilje, jer Jahve, Bog, još ne pusti dažda na zemlju i nije bilo čovjeka da zemlju obrađuje.
И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
6 Ipak, voda je izvirala iz zemlje i natapala svu površinu zemaljsku.
Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7 Jahve, Bog, napravi čovjeka od praha zemaljskog i u nosnice mu udahne dah života. Tako postane čovjek živa duša.
А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
8 I Jahve, Bog, zasadi vrt na istoku, u Edenu, i u nj smjesti čovjeka koga je napravio.
И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
9 Tada Jahve, Bog, učini te iz zemlje nikoše svakovrsna stabla - pogledu zamamljiva a dobra za hranu - i stablo života, nasred vrta, i stablo spoznaje dobra i zla.
И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
10 Rijeka je izvirala iz Edena da bi natapala vrt; odatle se granala u četiri kraka.
А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
11 Prvom je ime Pišon, a optječe svom zemljom havilskom, u kojoj ima zlata.
Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
12 Zlato je te zemlje dobro, a ima ondje i bdelija i oniksa.
И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
13 Drugoj je rijeci ime Gihon, a optječe svu zemlju Kuš.
А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
14 Treća je rijeka Tigris, a teče na istok od Ašura; četvrta je Eufrat.
А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
15 Jahve, Bog, uzme čovjeka i postavi ga u edenski vrt da ga obrađuje i čuva.
И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
16 Jahve, Bog, zapovjedi čovjeku: “Sa svakoga stabla u vrtu slobodno jedi,
И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
17 ali sa stabla spoznaje dobra i zla da nisi jeo! U onaj dan u koji s njega okusiš, zacijelo ćeš umrijeti!”
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18 I reče Jahve, Bog: “Nije dobro da čovjek bude sam: načinit ću mu pomoć kao što je on.”
И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
19 Tada Jahve, Bog, načini od zemlje sve životinje u polju i sve ptice u zraku i predvede ih čovjeku da vidi kako će koju nazvati, pa kako koje stvorenje čovjek prozove, da mu tako bude ime.
Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
20 Čovjek nadjene imena svoj stoci, svim pticama u zraku i životinjama u polju. No čovjeku se ne nađe pomoć kao što je on.
И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21 Tada Jahve, Bog, pusti tvrd san na čovjeka te on zaspa, pa mu izvadi jedno rebro, a mjesto zatvori mesom.
И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
22 Od rebra što ga je uzeo čovjeku napravi Jahve, Bog, ženu pa je dovede čovjeku.
И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23 Nato čovjek reče: “Gle, evo kosti od mojih kostiju, mesa od mesa mojega! Ženom neka se zove, od čovjeka kad je uzeta!”
А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
24 Stoga će čovjek ostaviti oca i majku da prione uza svoju ženu i bit će njih dvoje jedno tijelo.
Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
25 A bijahu oboje goli - čovjek i njegova žena - ali ne osjećahu stida.
А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
