< Izlazak 16 >
1 Potom krenu iz Elima, i sva izraelska zajednica dođe u pustinju Sin, koja je između Elima i Sinaja, petnaestoga dana drugoga mjeseca nakon odlaska iz zemlje egipatske.
Te phoeiah Elim lamloh cet uh tih Israel ca rhaengpuei boeih tah Sin khosoek la pawk uh. Elim laklo neh Sinai laklo te Egypt kho lamloh a thoh uh phoeikaha hla bae hnin hlai nga dongah a phauh.
2 U pustinji sva izraelska zajednica počne mrmljati protiv Mojsija i Arona.
Te vaengah Israel ca rhaengpuei boeihte khosoek kah Moses taeng neh Aaron taengah nul khaw nul uh.
3 “Oh, da smo pomrli od ruke Jahvine u zemlji egipatskoj kad smo sjedili kod lonaca s mesom i jeli kruha do mile volje!” - rekoše im. “Izveli ste nas u ovu pustinju da sve ovo mnoštvo gladom pomorite!”
Israel ca rhoek loh amih rhoi te, “BOEIPA kut ah kaimih duek sak ham n'khueh pawt nim ca? Egypt kho ah maeh am dongah mamih n'ngol uh tih kodam la buh ka caak uh vaengah hlangping boeih he khokha neh duek sak ham maco he khosoek la kaimih nang khuen,” a ti uh.
4 Tada reče Jahve Mojsiju: “Učinit ću da vam daždi kruh s neba. Neka narod ide i skuplja svaki dan koliko mu za dan treba. Tako ću ih kušati i vidjeti hoće li se držati moga zakona ili neće.
Te vaengah BOEIPA loh Moses te, “Kai loh nangmih ham vaan lamkah buh kan tlan sak ne. Pilnamte cet saeh lamtah hnin at ka a rhoehte amah khohnin ah yoep uh saeh. Ka olkhueng dongaha pongpa neh a pongpa pawt khaw amah ka noem dae eh.
5 A šestoga dana, kad spreme što su nakupili, bit će dvaput onoliko koliko su skupljali za svaki dan.”
A rhuk hnin donglaa pha vaengah hang khuen te soepsoei uh saeh. Te vaengah tah a hnin, hnin kah a yoep lakah rhaepnit lo saeh,” a ti nah.
6 Onda Mojsije i Aron progovore svim Izraelcima: “Večeras ćete poznati da vas je Jahve izveo iz zemlje egipatske,
Te phoeiah Moses neh Aaron loh Israel ca boeih te, “BOEIPA loh nangmih Egypt kho lamkah n'khuen te hlaemhmah vaengahna ming uh bitni.
7 a ujutro ćete vidjeti svojim očima Jahvinu slavu, jer vas je čuo Jahve kako ste protiv njega mrmljali. Što smo mi da protiv nas mrmljate?
Mincangah BOEIPA kah thangpomnah tena hmuh uh bal bitni. BOEIPA soah nangmih kah kohuetnah te amahloh a yaak. Tedae kaimih rhoi taengahna nul la na nul uh te kaimih rhoi tah ulae?” a ti nah.
8 Večeras će vam Jahve dati mesa da jedete”, nastavi Mojsije, “a ujutro kruha do mile volje, jer je Jahve čuo vaše mrmljanje protiv njega. Što smo mi? Vi ne mrmljate protiv nas nego protiv Jahve.”
Te phoeiah Moses loh, “BOEIPA loh nangmih he hlaem kah caak ham maeh neh mincang ah buh kodam la m'paek ham vaengah na kohuetnah neh amah taengah na nul te BOEIPAloh a yaak coeng. Te dongah kaimih rhoi he ulae? Nangmih kah kohuetnahte kaimih rhoi taengah pawt tih BOEIPA taengah ni na kohuet uh,” a ti nah.
9 Poslije toga rekne Mojsije Aronu: “Reci svoj izraelskoj zajednici: 'Skupite se pred Jahvu, jer je čuo vaše mrmljanje!'”
Te phoeiah Moses loh Aaron taengah, “Israel ca rhaengpuei boeih te, 'Nangmih kah kohuetnah tea yaak coeng dongah BOEIPA mikhmuh lana tawn uh laeh,’ ti nah,” a ti nah.
10 I dok je Aron svoj izraelskoj zajednici govorio, oni se okrenu prema pustinji, i gle! u oblaku pojavi se Jahvina slava.
Aaron loh Israel ca rhaengpuei boeih tea voek vaengah khosoek laa mael uh hatah BOEIPA thangpomnahte cingmai khuiah tarha tueng uh.
11 Onda se Jahve oglasi Mojsiju i reče mu:
Te phoeiah BOEIPA loh Moses tea voek tih,
12 “Čuo sam mrmljanje Izraelaca. Ovako im reci: 'Večeras ćete jesti meso, a ujutro ćete se nasititi kruha. Tada ćete poznati da sam ja Jahve, Bog vaš.'”
Israel ca rhoek kah kohuetnah te ka yaak. Amih te thui pah. 'Hlaem ah maehna caak uh tih, mincang ah buhna hah uh ni,’ ti nah. Te vaengah kai Yahweh he na Pathen la nan ming uh bitni,” a ti nah.
13 I doista! Navečer se pojave prepelice i prekriju tabor. A ujutro obilna rosa sve orosila oko tabora.
Hlaema pha tangloeng vaengah tah tanghuem ha pawk tih rhaehhmuen tea thing. Mincang ah rhaehhmuen kaepvai kah buemtui te a khaana om pah.
14 Kad se prevlaka rose digla, površinom pustinje ležao tanak sloj, nešto poput pahuljica, kao da se slana uhvatila po zemlji.
Tedae buemtui kah a khaana cing nen tah khosoek cirhong aha kueluek a tham aka yit tarha om tih diklai ah vueltling bangla om.
15 Kad su Izraelci to vidjeli, pitali su jedan drugoga: “Što je to?” Jer nisu znali što je. Onda im Mojsije reče: “To je kruh koji vam je Jahve pribavio za hranu.
Te vaengah Israel ca rhoek loh a hmuh uh. Te dongah hlang loh a manuca taengah,” Manna la he,” a ti uh. Tete balae ti a ming uh pawt dongah Moses loh amih te, “He kah buh he BOEIPA loh nangmih taengah cakkoi la m'paek coeng.
16 A ovo je zapovijed koju je Jahve izdao: 'Nakupite koliko kome treba za jelo - jedan gomer po osobi, svatko prema broju članova koji su mu u šatoru.'”
He ham he BOEIPA loh ol n'uen coeng. Hlang loh amah caak rhoeh ah rhut saeh. Na hinglu tarhingah hlangmi pakhat ham kosai pakhat van saeh. Hlang he amah dap ah aka om tarhingah khuen sak uh,” a ti nah.
17 Izraelci tako uradiše. Neki nakupe više, neki manje.
Tete Israel ca rhoek loh a ngai uh van tih baeko baepet lam khawa rhuh uh.
18 Kad su izmjerili na gomer, pokaza se da nije ništa preteklo onome koji bijaše nakupio mnogo, a niti je nedostajalo onome koji bijaše nakupio manje: svatko je nakupio koliko mu je trebalo za jelo.
Kosai dongaha loeng uh tih baepet hoei pawt tih baeko lam khaw vaitah pawh. Hlang loh amah caak rhoeh aha coi uh.
19 “Neka nitko ne ostavlja ništa za ujutro!” - rekne im Mojsije.
Te phoeiah Moses loh amih te, “Hlang khat long khaw te te mincang hil la paih boel saeh,” a ti nah.
20 Ali oni nisu poslušali Mojsija; neki ostave i za sutra. A to im se ucrva i usmrdje. Mojsije se na njih razljuti.
Tedae Moses ol te hnatun uh pawt tih hlang rhoek loh te te mincang hila paih uh. Te vaengaha rhiita poem pah tiha rhim dongah amih taengah Mosesa thintoek.
21 Tako su skupljali svako jutro koliko je kome trebalo za jelo. I kad bi sunce ogrijalo, mÓana bi se rastopila.
Te phoeiah tah mincang, mincang bueng ah te tea rhuh uh. Hlang takuem loh amah caak rhoeh ah a rhuh dae khomika bae vaengaha yut pah.
22 Onda šestoga dana nakupiše dvostruku količinu hrane - po dva gomera na svakoga. Kad su starješine zajednice došle da izvijeste Mojsija,
Hnin rhuka lo vaengah tah buh te hlang pakhat ham kosai panita rhaeplaa rhuh uh. Te dongah rhaengpuei khoboei boeih tah cet uh tih Moses taengah puen uh.
23 on im reče: “Ovo je zapovijed Jahvina: Sutra je dan potpunog odmora, subota Jahvi posvećena. Ispecite što želite peći; skuhajte što želite kuhati. Sve što vam preteče ostavite za sutra.”
Te vaengah amih te, “He he BOEIPAloh a thui coeng. Thangvuen tah BOEIPA ham koiyaeh Sabbath cim la om. Te dongah hai koi te hai uh lamtah thong koi te thong uh. A coih boeih te namamih ham rhoe uh lamtah mincang hil tuemkoi la om saeh,” a ti nah.
24 Ostave to oni za sutra, kako je Mojsije naredio, i niti se usmrdjelo niti su se crvi pojavili.
Mosesloh a uen bangla mincang hila rhoe uh tangloeng vaengah rhim pawt tih a khuiaha rhit khaw om pawh.
25 “Jedite to danas”, reče im Mojsije, “jer je ovaj dan subota u čast Jahve; danas nećete naći mÓane na polju.
Te phoeiah Moses loh, “Tihninah tete ca uh, Sabbath he BOEIPA kah khohnin ni. Tihnin ah ngawn tah diklai ah te te na hmu uh mahpawh.
26 Šest je dana skupljajte, a sedmoga, u subotu, neće je biti.”
Hnin rhuk khuiah ni te te na rhuh uh eh. Tedaea rhih hnin tah Sabbath coeng tih te vaengah om mahpawh,” a ti nah.
27 Bijaše nekih koji su i sedmoga dana išli da je nakupe, ali ništa ne nađoše.
Te dongaha rhih hnina pha vaengah rhuh hamla pilnam te mop uh dae hmu uh pawh.
28 Zato Jahve reče Mojsiju: “Dokle ćete odbijati da se pokorite mojim zapovijedima i mojim zakonima?
Te vaengah BOEIPA loh Moses te, “Ka olpaek neh ka olkhueng tuem ham he me hil nim na aal ve?
29 Pogledajte! Zato što vam je Jahve dao subotu, daje vam hrane šestoga dana za dva dana. Neka svatko stoji gdje jest; neka nitko u sedmi dan ne izlazi iz svoga stana.”
BOEIPA loh nangmih taengah Sabbath m'paek te hmu uh. Te dongaha rhuk hnin ah nangmih te hnin hnih caak te m'paek. A rhih hnin ah tah hlang he amah hmuenah khosa saeh lamtah hlang pakhat khaw amah hmuen lamloh cet boel saeh,” a ti nah.
30 Tako se sedmoga dana narod odmarao.
Te dongah pilnam khaw a rhih hnin ah duem van.
31 Dom je Izraelov tu hranu prozvao mÓanom. Bijaše kao zrno korijandra; bijela, a imala je ukus medenog kolačića.
Te kah ming te Israel imkhui loh mannalaa khue. Tete sungsin tii bangla bok tih a tuihlim tah khoitui buhrhawm bangla om.
32 Onda rekne Mojsije: “Ovo je zapovijed koju je izdao Jahve: Napunite tim jedan gomer i čuvajte ga za svoje potomke da vide hranu kojom sam vas hranio u pustinji kad sam vas izbavio iz zemlje egipatske.”
Te phoeiah Moses loh, “He ol he BOEIPA long ni n'uen. Te te kosaia bae la na cadilcahma ham tuemkoi la om saeh. Te daengah ni Egypt kho lamloh nangmih kang khuen vaengkah khosoek ah nangmih buh kan cah tea hmu uh eh,” a ti.
33 I naredi Mojsije Aronu: “Uzmi jednu posudu; stavi u nju cio gomer mane, a onda je položi pred Jahvu da se sačuva za vaše potomke.”
Te phoeiah Moses loh Aaron te, “Am pakhat lo lamtah manna kosaia bae la pahoi sang. Te te na cadilcahma duela tuemkoi la BOEIPA mikhmuh ah tawn pah,” a ti nah.
34 Kako je Jahve naredio Mojsiju, Aron je stavi pred Svjedočanstvo na čuvanje.
BOEIPA loh Moses taengaha uen bangla tuemkoi ham Aaronte laipainah hmai aha khueh.
35 Izraelci su se hranili manom četrdeset godina, sve dok nisu došli u naseljenu zemlju: jeli su manu do dolaska na granicu zemlje kanaanske.
Khosaknah khohmuen la a pawk uh hil kum sawmli khuiah Israel carhoek manna tea caak uh. Kanaan khohmuena bawtnah la a pawk uh hil manna tea caak uh.
36 Gomer je deseti dio efe.
Kosai parhate cangnoek khat lo ni.