Propovjednik 7

1 Bolji je dobar glas nego skupocjeno ulje, i smrtni dan nego dan rođenja.

Dobro ime je boljše kakor dragoceno mazilo in dan smrti [je boljši] kakor dan rojstva nekoga.

2 Bolje je ići u kuću gdje je žalost nego u kuću gdje je gozba, jer ondje je kraj svakoga čovjeka, i tko je živ, nek' primi k srcu!

Bolje je iti v hišo žalujočega, kakor iti v hišo pojedine, kajti to je konec vseh ljudi; in živi si bodo to položili k srcu.

3 Bolji je jad nego smijeh, jer pod žalosnim licem srce je radosno.

Bridkost je boljša kot smeh, kajti z žalostjo obličja je srce postalo boljše.

4 Srce je mudrih ljudi u kući žalosti, a srce bezumnih u kući veselja.

Srce modrega je v hiši žalovanja, toda srce bedakov je v hiši veselja.

5 Bolje je poslušati ukor mudra čovjeka negoli slušati hvalospjev luđaka.

Bolje je poslušati oštevanje modrega, kakor za človeka poslušati pesem bedakov.

6 Jer kao prasak trnja ispod kotla, takav je smijeh luđaka, i to je ispraznost.

Kajti kakor je prasketanje trnja pod loncem, tak je smeh bedaka. Tudi to je ničevost.

7 Jer smijeh od mudraca čini luđaka i veselje kvari srce.

Zatiranje modrega zagotovo dela besnega in podkupnina uničuje srce.

8 Bolji je svršetak stvari nego njezin početak i bolja je strpljivost od oholosti.

Boljši je konec stvari kakor njen začetek, in potrpežljivi v duhu je boljši kakor ponosni v duhu.

9 Ne nagli u srdžbu, jer srdžba počiva u srcu luđaka.

V svojem duhu ne bodi nagel, da bi bil jezen, kajti jeza počiva v naročju bedakov.

10 Ne pitaj zašto su negdašnja vremena bila bolja od ovih, jer to nije mudro pitanje.

Ne reci: »Kaj je razlog, da so bili prejšnji dnevi boljši kakor tile?« Kajti glede tega nisi modro poizvedel.

11 Mudrost je dragocjena baština i probitak onima na koje sunce sja.

Modrost je dobra z dediščino; in z njo je korist tistim, ki gledajo sonce.

12 Jer kao što je novac zaštita, tako je i mudrost; a prednost je mudrosti u tome što izbavlja onoga tko je ima.

Kajti modrost je obramba in denar je obramba, toda odličnost spoznanja je, da modrost daje življenje tem, ki jo imajo.

13 Pogledaj djela Božja; tko može ispraviti što je on iskrivio?

Preudari Gospodovo delo, kajti kdo lahko izravna to, kar je on skrivil?

14 U sretan dan uživaj sreću, a u zao dan razmišljaj: Bog je stvorio jedno kao i drugo - da čovjek ne otkrije ništa od svoje budućnosti.

Na dan uspevanja bodi radosten, toda na dan nadloge preudari; tudi Bog je postavil enega nasproti drugemu, z namenom, da človek ne bi ničesar našel za njim.

15 Svašta vidjeh u svojemu ništavnom životu: pravednik propada unatoč svojoj pravednosti, a bezbožnik i dalje živi unatoč svojoj bezbožnosti.

Vse stvari sem videl v dneh svoje ničevosti. Je pravičen človek, ki propada v svoji pravičnosti in je zloben človek, ki v svoji zlobnosti podaljšuje svoje življenje.

16 Ne budi prepravedan i ne budi premudar; zašto da se uništavaš?

Ne bodi preko mere pravičen niti se ne delaj preveč modrega. Zakaj bi samega sebe uničil?

17 Ne budi preopak i ne budi lud; zašto bi umro prije vremena?

Ne bodi preveč zloben niti ne bodi nespameten. Zakaj bi umrl pred svojim časom?

18 Dobro je da držiš jedno, ali ni drugo ne puštaj iz ruke, jer tko se boji Boga, izbavlja se od svega.

Dobro je, da bi to zgrabil, da, tudi pred tem ne umikaj svoje roke, kajti kdor se boji Boga, bo izmed vseh prišel naprej.

19 Mudrost mudraca veću moć daje gradu nego deset mogućnika.

Modrost krepi modrega bolj kakor deset silnih mož, ki so v mestu.

20 Na zemlji nema pravednika koji, čineći dobro, ne bi nikad sagriješio.

Kajti na zemlji ni pravičnega človeka, ki dela dobro in ne greši.

21 I još jedno: nemoj se obazirati na govorkanje; čut ćeš možda da te sluga tvoj proklinjao;

Prav tako se ne oziraj na vse besede, ki so izgovorjene, da ne bi slišal svojega služabnika [kako] te preklinja,

22 a zna tvoje srce kako si i ti često druge proklinjao.

kajti pogosto tudi tvoje lastno srce ve, da si ti sam podobno preklinjal druge.

23 Sve sam to mudrošću iskušao. Mislio sam da sam mudar, ali mi je mudrost bila nedokučiva.

Vse to sem preizkusil z modrostjo. Rekel sem: »Moder bom, « toda to je bilo daleč od mene.

24 Ono što jest, daleko je i duboko, tako duboko - tko da i pronađe?

To, kar je daleč proč in presegajoče globoko, kdo to lahko spozna?

25 I još jednom pokušah istražiti i shvatiti mudrost i smisao, da spoznam opačinu kao ludost, a ludost kao bezumlje.

Svoje srce sem posvetil védenju in preiskovanju in iskanju modrosti in razlogu za stvari in da spoznam zlobnost neumnosti, celo nespametnost in norost.

26 Otkrih da ima nešto gorče od smrti - žena, ona je zamka, srce joj je mreža, a ruke okovi; tko je Bogu drag, izmiče joj, a grešnik je njezin sužanj.

Našel sem grenkejše kakor smrt, žensko, čigar srce so pasti in mreže in njene roke kakor trakovi. Kdorkoli ugaja Bogu, bo zbežal pred njo, toda grešnik bo vzet po njej.

27 Eto, to sam sve u svemu otkrio, veli Propovjednik.

»Glej, to sem našel, « pravi pridigar, naštevajoč enega za drugim, da spozna razlog.

28 I još sam tražio, ali bez uspjeha. Nađoh čovjeka - jednog od tisuću, a žene ne nađoh među svima nijedne.

Kar vendar moja duša išče, toda ne najdem. Našel sem enega med tisočimi, toda ženske med vsemi tistimi nisem našel.

29 Otkrih ovo: Bog stvori čovjeka jednostavnim, a on snuje nebrojene spletke.

Glej, samo to sem našel, da je Bog človeka naredil poštenega, toda oni so iskali mnoge domiselnosti.