Propovjednik 7

1 Bolji je dobar glas nego skupocjeno ulje, i smrtni dan nego dan rođenja.

Ambone’ ty fahosotse sarotse ty tahinañe soa; naho ty androm-pihomahañe, ta ty andro nisamahañe.

2 Bolje je ići u kuću gdje je žalost nego u kuću gdje je gozba, jer ondje je kraj svakoga čovjeka, i tko je živ, nek' primi k srcu!

Hàmake t’ie mb’an-traño fandalàñe ta te mb’añ’anjomba fisabadidahañe, fa izay ty figadoña’ ze kila ondaty, ee te hapo’ ty veloñe an-tro’e ao izay.

3 Bolji je jad nego smijeh, jer pod žalosnim licem srce je radosno.

Ambone’ ty fiankahafañe ty haemberañe; fa mete ho fale ty arofo ndra te lonjetse ty laharañe.

4 Srce je mudrih ljudi u kući žalosti, a srce bezumnih u kući veselja.

Añ-anjombam-pandalàñe ao ty arofo’ o mahihitseo, le an-trañom-piankahafañe ao ty tro’ o dagolao.

5 Bolje je poslušati ukor mudra čovjeka negoli slušati hvalospjev luđaka.

Hàmake t’ie mijanjiñe ty fañendaha’ ty mahihitse, ta te mitsanoñe ty sabo’ o mineñeo.

6 Jer kao prasak trnja ispod kotla, takav je smijeh luđaka, i to je ispraznost.

Hambañe ami’ty fipipiham-patike ambane’ valàñe eo, ty fitohafa’ i dagola; hakoahañe ka izay.

7 Jer smijeh od mudraca čini luđaka i veselje kvari srce.

Toe mampinè’ ty mahihitse ty famorekekeañe, vaho mamorek’ arofo ty vokàñe.

8 Bolji je svršetak stvari nego njezin početak i bolja je strpljivost od oholosti.

Ambone’ ty fifotoran-draha ty figadoña’e, le ambone’ ty troke misenge ty arofo mahaliñe.

9 Ne nagli u srdžbu, jer srdžba počiva u srcu luđaka.

Ko malisa ho viñetse añ’arofo irehe, amy te mimoneñe am-banian-dagola ao ty habosehañe.

10 Ne pitaj zašto su negdašnja vremena bila bolja od ovih, jer to nije mudro pitanje.

Ko manao ty hoe, Ino ty nahasoa o andro taoloo te amo henanekeo? toe tsy aman-kihitse i ontane’o zay.

11 Mudrost je dragocjena baština i probitak onima na koje sunce sja.

Raha soa te mitraoke an-kihitse ty lova, toe tombo’ o mahaisake i androio.

12 Jer kao što je novac zaštita, tako je i mudrost; a prednost je mudrosti u tome što izbavlja onoga tko je ima.

Manahake ty fañarova’ ty vara ty fañambena’ i hihitsey; fe ty hasoa’ o hilalao, arova’ i hihitsey ty fiai’ o manañ’ azeo.

13 Pogledaj djela Božja; tko može ispraviti što je on iskrivio?

Haraharao ty fitoloñan’ Añahare; ia ty mahay mañity ty nimengoha’e.

14 U sretan dan uživaj sreću, a u zao dan razmišljaj: Bog je stvorio jedno kao i drugo - da čovjek ne otkrije ništa od svoje budućnosti.

Mifalea añ’andro vokatse, vaho mi­tsakorea añ’andron-kankàñe; songa nanoen’ Añahare itoy naho iroy, soa tsy ho oni’ ondaty ndra inoñ’ inoñe amo hanonjohy azeo.

15 Svašta vidjeh u svojemu ništavnom životu: pravednik propada unatoč svojoj pravednosti, a bezbožnik i dalje živi unatoč svojoj bezbožnosti.

Hene nitreako amo haveloko koakey; eo t’indaty vaño mihomak’ amy havantaña’ey, eo ka ty lo-tsereke mañalava andro amy haratia’ey.

16 Ne budi prepravedan i ne budi premudar; zašto da se uništavaš?

Ko loho vantañe; ko losore’o ty hihitse; Ino ty hampiantoa’o ty vata’o?

17 Ne budi preopak i ne budi lud; zašto bi umro prije vremena?

Ko loho tsereheñe, naho ko manao gege; ino ty hivetraha’o aolo’ ty andro’o?

18 Dobro je da držiš jedno, ali ni drugo ne puštaj iz ruke, jer tko se boji Boga, izbavlja se od svega.

Soa re te fahara’o iroy, vaho tsy asita’o itoy, fa horihe’ ty mañeveñe aman’ Añahare i roe rey.

19 Mudrost mudraca veću moć daje gradu nego deset mogućnika.

Mampaozatse ty mahihitse ambone’ ty mpifehe folo an-drova ao, ty hihitse.

20 Na zemlji nema pravednika koji, čineći dobro, ne bi nikad sagriješio.

Fa toe tsitantane t’indaty vañoñe mitolon-kavantañañe le lia’e tsy mandilatse.

21 I još jedno: nemoj se obazirati na govorkanje; čut ćeš možda da te sluga tvoj proklinjao;

Aa le ko loho haoñe’o ze fonga enta saontsieñe, tsy mone ho janji’o mamatse azo ty mpitoro’o;

22 a zna tvoje srce kako si i ti često druge proklinjao.

amy te beteke, fohi’ ty vata’o te ihe namatse ty ila’e.

23 Sve sam to mudrošću iskušao. Mislio sam da sam mudar, ali mi je mudrost bila nedokučiva.

Fa hene nitsoheako an-kihitse, le hoe iraho: Ho paiako ty hihitse, fe nihànkañe amako.

24 Ono što jest, daleko je i duboko, tako duboko - tko da i pronađe?

Tsietoitane añe naho miheotse o raha fa nifetsakeo, ia ty hahatendreke aze?

25 I još jednom pokušah istražiti i shvatiti mudrost i smisao, da spoznam opačinu kao ludost, a ludost kao bezumlje.

Natoliko ty troko handrèndreke naho hitsikarake vaho hikodebe ty hihitse naho ty lengo’ o rahao, naho ty hahafohinako ty haratia’ ty hadagolàñe, vaho ty hanè’ o hagegeañeo;

26 Otkrih da ima nešto gorče od smrti - žena, ona je zamka, srce joj je mreža, a ruke okovi; tko je Bogu drag, izmiče joj, a grešnik je njezin sužanj.

le nitreako te mafaitse te ami’ty havilasy ty rakemba amam-pandrike, ie harato ty tro’e, naho silisilim-pandrohizañe o taña’eo; hiponiora’ ty mahafale an’ Andrianañahare; fe ho tsepahe’e ty mpanan-tahiñe.

27 Eto, to sam sve u svemu otkrio, veli Propovjednik.

Ingo, itoy ty nitreako, hoe ty mpañoke, ie tovoñañe ami’ty raha raike ty ila’e, hamoliliañ’ aze;

28 I još sam tražio, ali bez uspjeha. Nađoh čovjeka - jednog od tisuću, a žene ne nađoh među svima nijedne.

ie nitolom-pipay ty troko, fe mbe mboe tsy naharendreke; fa nahatrea ondaty raik’ ami’ty arivo iraho, fe tsy nahatrea rakemba raik’ amy rezay iaby.

29 Otkrih ovo: Bog stvori čovjeka jednostavnim, a on snuje nebrojene spletke.

Inao, te zao avao ty nitreako, te nanoen’ Añahare mahity t’indaty, f’ie mikitro-draha maro.