Propovjednik 6

1 I vidjeh: ima još jedno zlo pod suncem i teško tišti ljude.

Je zlo, ki sem ga videl pod soncem in to je pogosto med ljudmi.

2 Nekomu Bog udijeli bogatstvo i blago i počasti te ima sve što mu duša poželi, ali mu ne udijeli da to i uživa, nego uživa tuđinac. To je ispraznost i grdna nevolja.

Človek, ki mu je Bog dal bogastva, premoženje in čast, tako da za svojo dušo ne potrebuje ničesar od vsega, kar si želi, pa mu vendar Bog ne daje moči, da od tega jé, temveč to jé tujec. To je ničevost in to je zla bolezen.

3 I velim: bolje je nedonošče od onoga koji bi rodio stotinu djece i živio mnogo godina, a sam se ne bi naužio dobra niti bi imao pogreba;

Če človek zaplodi sto otrok in živi mnogo let, tako da je dni njegovih let mnogo in njegova duša ne bo nasičena z dobrinami in tudi da nima pogreba, pravim, da je prezgodaj rojeni boljši kakor on.

4 jer je nedonošče uzalud došlo i u tamu otišlo i ime mu je tamom pokriveno;

Kajti vstopa z ničevostjo in odhaja v temi in njegovo ime bo prekrito s temo.

5 sunca čak ne vidje niti spozna - a spokojnije je od onoga.

Poleg tega ni videl sonca niti ni poznal nobene stvari; ta ima več počitka kakor drugi.

6 Pa kad bi takav živio i dvije tisuće godina, a svojeg dobra ne bi uživao, zar ne odlaze obojica jednako na isto mjesto?

Da, čeprav je bilo rečeno, da živi dvakrat tisoč let, vendar ni videl dobrega; mar ne gredo vsi na en kraj?

7 Čovjek se trudi samo da bi jeo, a želudac njegov nikad da se nasiti.

Vse človekovo delo je za njegova usta, pa vendar apetit ni potešen.

8 Jer po čemu je mudrac bolji od luđaka i što reći o siromahu koji se umije držati pred ljudima?

Kajti kaj ima modri več kakor bedak? Kaj ima ubogi, da zna hoditi pred živečimi?

9 Bolje je očima vidjeti nego duhom lutati. I to je ispraznost i pusta tlapnja.

Boljši je pogled oči kakor tavanje poželenja. Tudi to je ničevost in draženje duha.

10 Što je već bilo, ime ima; i zna se što je čovjek; i on se ne može parbiti s jačim od sebe.

To, kar je bilo, je že imenovano in je znano, da je to človek; niti se ne more pričkati s tistim, ki je mogočnejši kakor on.

11 Što više riječi, to veća ispraznost svega, i koja je od toga korist čovjeku?

Ker je tukaj mnogo stvari, ki povečujejo ničevost, kaj je človek boljši?

12 Tko zna što je dobro čovjeku u životu njegovu, za ono malo dana koje tako isprazno živi, koji mu prolaze kao sjena? Tko će kazati čovjeku što će biti poslije njega pod suncem?

Kajti kdo ve kaj je boljše za človeka v tem življenju, vse dni njegovega praznega življenja, ki jih preživlja kakor senca? Kajti kdo lahko človeku pove kaj bo za njim pod soncem?