Djela apostolska 4
1 Dok su oni još govorili narodu, priđu im svećenici, hramski zapovjednik i saduceji,
Tajin ketzijon na ri Pedro rachiꞌl ri Juan kukꞌ ri winaq are xoꞌpan ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios, xuqujeꞌ ri kꞌamal bꞌe kech ri chajil rech ri Templo je xuqujeꞌ jujun chike ri saduceos.
2 ozlovoljeni što uče narod i navješćuju - u Isusu - uskrsnuće od mrtvih;
Sibꞌalaj e yojtajinaq we kꞌamal taq bꞌe riꞌ, rumal chi ri Pedro, rachiꞌl ri Juan tajin kakikꞌut chikiwach ri winaq chi kꞌo kꞌastajibꞌal ke kaminaqibꞌ pa ri ubꞌiꞌ ri Jesús.
3 pograbe ih i bace u tamnicu do sutra jer već bijaše večer.
Rumal kꞌu che ri xok ri aqꞌabꞌ xeꞌkichapo, xeꞌkikoj kan jun aqꞌabꞌ pa cheꞌ.
4 Ipak mnogi od onih koji su čuli Riječ, povjerovaše te broj vjernika poraste nekako do pet tisuća.
Sibꞌalaj e kꞌi kꞌu chike ri xkita ri utzij ri Dios xekojonik, xwi ri achyabꞌ kaꞌjilabꞌ jobꞌ mil, man xaꞌjilabꞌ taj ri akꞌalabꞌ xuqujeꞌ ri ixoqibꞌ.
5 Sutradan se sastadoše u Jeruzalemu glavari, starješine i pismoznanci -
Chukabꞌ qꞌij xkimulij kibꞌ pa Jerusalén ri kꞌamal taq bꞌe ri e taqanelabꞌ xuqujeꞌ ri ajtzꞌibꞌabꞌ.
6 i veliki svećenik Ana, i Kajfa, i Ivan, i Aleksandar, i svi od roda velikosvećeničkoga.
Xkꞌojiꞌ xuqujeꞌ kukꞌ ri Anás, ri qas kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios, rachiꞌl ri Caifás, ri Juan, ri Alejandro, xuqujeꞌ e nikꞌaj rachalal ri kinimaꞌqil ri e chꞌawenelabꞌ cho ri Dios.
7 Izvedoše apostole preda se pa ih stadoše ispitivati: “Kojom snagom ili po kojem imenu vi to učiniste?”
Xubꞌeꞌ kima loq ri kebꞌ tijoxelabꞌ ri e tzꞌapal pa ri cheꞌ, kꞌa te riꞌ xkita chike: ¿Jas chuqꞌabꞌ o jas bꞌiꞌaj xikoj chubꞌanik we jastaq riꞌ?
8 Onda Petar pun Duha Svetoga reče: “Glavari narodni i starješine!
Ri Pedro nojinaq che ri Tyoxalaj Uxlabꞌixel xubꞌij chike: Qꞌatal taq tzij xuqujeꞌ kꞌamal taq bꞌe rech ri qatinimit,
9 Zar mi danas odgovaramo zbog dobra djela učinjena bolesnu čovjeku? Po kome je ovaj spašen?
tajin kikꞌot qachiꞌ rumal cher xqabꞌan jun utza chak rukꞌ jun chꞌokeꞌr xuqujeꞌ tajin kita chaqe jas rumal xkunatajik.
10 Neka bude znano svima vama i svemu narodu Izraelovu: po imenu Isusa Krista Nazarećanina, kojega ste vi raspeli, a kojega Bog uskrisi od mrtvih! Po njemu ovaj stoji pred vama zdrav!
Kawaj kinbꞌij chiꞌwe xuqujeꞌ chike konojel ri winaq aꞌj Israel, chi we achi riꞌ xkunatajik pa ri ubꞌiꞌ ri kwinel laj Jesucristo aj Nazaret, ri xiripo, ri Dios kꞌut xuwaꞌjilisaj chikixoꞌl ri kaminaqibꞌ.
11 On je onaj kamen koji vi graditelji odbaciste, ali koji postade kamen zaglavni.
Are waꞌ ri kubꞌij ri Tyoxalaj wuj: Yakal taq ja, ri abꞌaj ri xiwetzelaj, xuxik ri abꞌaj ri qas kꞌo kutayij.
12 I nema ni u kome drugom spasenja. Nema uistinu pod nebom drugoga imena dana ljudima po kojemu se možemo spasiti.”
Maj chi jun bꞌiꞌaj ri kꞌo xeꞌ ri kaj yaꞌtal chike ri winaq kakwinik kuya koltajem.
13 Kad vidješe neustrašivost Petrovu i Ivanovu, a znajući da su to ljudi nepismeni i neuki, bijahu u čudu; znali su ih, da bijahu s Isusom, ali
Ri qꞌatal taq tzij xemayijanik are xkilo chi ri Pedro rachiꞌl ri Juan man xkixiꞌj ta kibꞌ chikiwach ri winaq pune etaꞌmatalik chi man kꞌo ta ketaꞌmabꞌal, xkichꞌobꞌ ri winaq chi we achyabꞌ riꞌ e xekꞌojiꞌk rukꞌ ri Jesús.
14 videći gdje s njima stoji izliječeni čovjek, nisu mogli ništa protusloviti.
Man xekwin ta kꞌu ri winaq xkibꞌij jun jastaq rumal cher ri achi ri xutzirik takꞌal koq kukꞌ.
15 Stoga zapovjediše da izađu iz vijećnice pa stadoše raspravljati:
Xeꞌkesaj kꞌu loq ri Juan xuqujeꞌ ri Pedro chikixoꞌl, kꞌa te riꞌ xkita chibꞌil taq kibꞌ:
16 “Što ćemo s tim ljudima? Ta učinili su očit znak, poznat svim Jeruzalemcima, ne možemo ga nijekati;
¿Jas kaqabꞌan chike we achyabꞌ riꞌ? Man kuya taj kaqabꞌij chi man aꞌreꞌ taj xebꞌanow we jun kunanik riꞌ rumal cher konojel ri winaq pa Jerusalén xketaꞌmaj ri xkꞌulmatajik.
17 ali da se još više ne razglasi u narod, zaprijetimo im da nikomu živom o tom Imenu više ne govore.”
Rech kꞌu man kachikon ta ubꞌixik we riꞌ pa we tinimit, qabꞌij bꞌik chike chi man kakitzijoj ta chi ri ubꞌiꞌ ri Jesús che jun winaq chik.
18 Pozvaše ih i zapovjediše im da podnipošto ne zbore niti naučavaju u ime Isusovo.
Xeꞌkisikꞌij ri Pedro rachiꞌl ri Juan xkibꞌij bꞌik chike chi man kakiya ta chi kꞌutuꞌn xuqujeꞌ man kakitzijoj ta chi ri ubꞌiꞌ ri Jesús.
19 Ali im Petar i Ivan odgovoriše: “Sudite je li pred Bogom pravo slušati radije vas nego Boga.
Ri Pedro xuqujeꞌ ri Juan xkibꞌij: Chibꞌijmpe chaqe ¿la are kꞌu taqalik kixqanimaj ix nabꞌe cho ri Dios?
20 Mi doista ne možemo ne govoriti što vidjesmo i čusmo.”
Man kuya taj kujtaniꞌ uj chutzijoxik ri qilom xuqujeꞌ ri qatom.
21 Ali oni ne našavši kako da ih kazne, opet im zaprijete pa ih otpuste poradi naroda jer su svi slavili Boga zbog onoga što se dogodilo.
Ri qꞌatal taq tzij xeꞌkixibꞌij bꞌik ri e taqoꞌn, kꞌa te riꞌ xeꞌkitzoqopij bꞌik rumal cher man xkiriq mak chike xuqujeꞌ rumal cher xkixiꞌj kibꞌ chikiwach ri tinimit rumal cher konojel xkiqꞌijilaꞌj ri Dios rumal ri xkꞌulmatajik.
22 Jer čovjeku na kom se dogodi čudo ozdravljenja bijaše više od četrdeset godina.
rumal cher ri achi ri chꞌokeꞌr ri xkunatajik, ikꞌowinaq chi che ri kawinaq junabꞌ.
23 Otpušteni, odoše svojima i javiše što im rekoše veliki svećenici i starješine.
Are xetzoqopitaj bꞌik ri Pedro rachiꞌl ri Juan, xebꞌe kukꞌ ri nikꞌaj kojonelabꞌ chik, xkitzijoj ronojel ri xbꞌix bꞌik chike kumal ri kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios xuqujeꞌ konojel ri nimaq taq kꞌamal bꞌe.
24 Kad su oni to čuli, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: “Gospodine, ti si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima!
Are xtzijotaj ronojel ri xkꞌulmatajik, xkibꞌan chꞌawem junam cho ri Dios, xkibꞌij: Nimalaj Ajawxel, lal riꞌ qas lal Dios ri xbꞌanow la ri kaj, ri ulew, ri plo xuqujeꞌ ronojel ri kꞌo cho ri uwachulew.
25 Ti si na usta oca našega, sluge svoga Davida, po Duhu Svetom rekao: Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?
Ojer bꞌim la loq rumal ri Tyoxalaj Uxlabꞌixel chuchiꞌ ri qamam David ri patanil e la: ¿Jas che sibꞌalaj koyawal ri e tinimit, jas rumal kakichomaj ubꞌanik jastaq ri maj xutayij?
26 Ustaju kraljevi zemaljski, Knezovi se rotÄe protiv Gospodina i protiv Pomazanika njegova.
Ri nimaq taq taqanelabꞌ rech ri uwachulew xkimulij kibꞌ che ubꞌanik ri chꞌoꞌj, xewaꞌjil chirij ri Ajawxel, xuqujeꞌ xewaꞌjil chirij ri Cristo.
27 RotÄe se, uistinu, u ovome gradu na svetog Slugu tvoga Isusa, kog pomaza, rotÄe se Herod i Poncije Pilat zajedno s narodima i pucima izraelskim
We chꞌoꞌj riꞌ xkꞌulmataj pa we tinimit rumal chi ri Herodes Antipas, ri nim qꞌatal tzij Poncio Pilato, ri winaq man utinimit ta ri Dios, xuqujeꞌ ri winaq rech Israel xewaꞌjil chirij ri Jesús, ri Cristo.
28 da učine što tvoja ruka i tvoja volja predodredi da se zbude.
Etaꞌm chi kꞌu la loq ri kakꞌulmataj na. Je kꞌu riꞌ xkꞌulmatajik rumal cher jeriꞌ xaj la.
29 I evo sada, Gospodine, promotri prijetnje njihove i daj slugama svojim sa svom smjelošću navješćivati riječ tvoju!
Ajawxel, chilaꞌ la ri kakibꞌan chaqe xuqujeꞌ ya la qachuqꞌabꞌ che utzijoxik ri tzij la.
30 Pruži ruku svoju da bude ozdravljenja, znamenja i čudesa po imenu svetoga Sluge tvoga Isusa.”
Xuqujeꞌ bꞌana la chi kabꞌantaj mayijabꞌal taq jastaq pa ri Tyoxalaj ubꞌiꞌ ri kꞌojol la Jesús.
31 I pošto se pomoliše, potrese se mjesto gdje bijahu sabrani, i svi se napuniše Duha Svetoga te stanu navješćivati riječ Božju smjelo.
Are xetoꞌtaj chubꞌanik ri chꞌawem, ri ja ri e kꞌo wi xbꞌiririk, xqaj kꞌu loq ri Tyoxalaj Uxlabꞌixel pa kiwiꞌ konojel ri e kꞌo chilaꞌ, man xkixiꞌj ta kꞌu kibꞌ xkitzijoj ri utzij ri Dios.
32 U mnoštva onih što prigrliše vjeru bijaše jedno srce i jedna duša. I nijedan od njih nije svojim zvao ništa od onoga što je imao, nego im sve bijaše zajedničko.
Ri kojonelabꞌ xa jun ri kichomanik, ketaꞌm chi man xaq ta aꞌreꞌ ajchoqꞌe ri kijastaq xane kech pa junamal.
33 Apostoli pak velikom silom davahu svjedočanstvo o uskrsnuću Gospodina Isusa i svi uživahu veliku naklonost.
Ri e taqoꞌn xkiqꞌalajisaj ri ukꞌastajibꞌal ri Jesús rukꞌ chuqꞌabꞌ, ri utewechiꞌbꞌal ri Dios kꞌo pa kiwiꞌ.
34 Doista, nitko među njima nije oskudijevao jer koji bi god posjedovali zemljišta ili kuće, prodavali bi ih i utržak donosili
Ri kꞌo kachoch chike xuqujeꞌ ri kꞌo kulew xkikꞌayij, man kꞌo ta kꞌu jun xajawataj jun jastaq che.
35 i stavljali pred noge apostolima. A dijelilo se svakomu koliko je trebao.
Xkijach ri kirajil chike ri e taqoꞌn rech aꞌreꞌ kiꞌlowik jachin ri rajawaxik tobꞌanik che.
36 A Josip, od apostola prozvan Barnaba, što znači Sin utjehe, levit, rodom Cipranin,
Jetaq ta ne ri José ri xbꞌix Bernabé che, ri kel kubꞌij Alkꞌwaꞌlaxel taqchiꞌnel bꞌanal utzilal che kumal ri taqoꞌn waꞌ areꞌ rijaꞌl ri Leví, kel pa ri leꞌaj ri sutital rumal jaꞌ pa Chipre.
37 posjedovaše jednu njivu; proda je pa donese novac i postavi pred noge apostolima.
Xukꞌayij ri rulew kꞌa te riꞌ xuya ri pwaq chike ri e taqoꞌn.
