Djela apostolska 26
1 Nato Agripa reče Pavlu: “Dopušta ti se o sebi govoriti.” Pavao ispruži ruku i stade se braniti:
AKRIPA ap majani on Pauluj: Koe me jaladoklar en kapakaparok ki pein uk. Pauluj ap kapa wei lim a, kadededar pein i:
2 “Smatram se sretnim što se u svemu za što me Židovi optužuju mogu, evo, danas braniti pred tobom, kralju Agripa,
I ap peren kidar main nanmarki Akripa, me i pan kapakaparok mo’mui ran wet duen meakan, me Juj oko pan kin ia la,
3 jer ti najbolje poznaješ židovske običaje i zadjevice. Zato me, molim, velikodušno poslušaj.”
Pwe komui me erekilar en Juj oko ar lamalam o peipeidok kan, i ap poeki re omui, en kotin kanonama mamani ia.
4 “Dakle, život moj od najranije mladosti proveden u narodu mojem, u Jeruzalemu, znaju svi Židovi.
Ai wiawia kan arain maur i, me tapida Ierujalem ren jau i kan, Juj akan karoj aja due.
5 Poznaju me odavna te mogu, ako samo hoće, svjedočiti da sam po najstrožoj sljedbi naše vjere živio kao farizej.
Irail me aja ia jan maj kokodo, ma re men kadede ia, me nai kijan pwin kelail en at lamalam, me ad a Parijar.
6 I sada stojim pred sudom zbog nade u obećanje koje Bog dade ocima našim
Nai ari mi mon kadeik, pweki ai kaporoporeki inau o, me Kot kotiki on jam at akan.
7 i kojemu se dovinuti nada dvanaest plemena naših, svesrdno noću i danju služeći Bogu. Za tu me nadu, kralju, tuže Židovi.
Nan i inau o, me at kainok eijokriau kin kaporoporeki, me re pan pwaiki on ar nantion kaudok on Kot ni ran o ni pon. Main nanmarki Akripa iei kaporopor me i pan kila ren Juj oko.
8 Zašto nevjerojatnim smatrate da Bog mrtve uskrisuje?”
Da me komail jota kamelele, me Kot kotin kaiajada me melar akan?
9 “Pa i ja sam nekoć smatrao da mi se svim silama boriti protiv imena Isusa Nazarećanina.
Maj o i kiki on, me i en wiada meakan, me kaokaoe mar en lejuj en Najaret.
10 To sam i činio u Jeruzalemu: mnoge sam svete, pošto od velikih svećenika dobih punomoć, u tamnice zatvorio, dao svoj glas kad su ih ubijali
I me i pil wiadar nan Ierujalem; o me jaraui kan toto me I jaliedier on nan imaten murin ai aleer manaman jan ren jamero lapalap akan o irail lao kamelar, nai pil jauaja.
11 i po svim ih sinagogama često mučenjem prisiljavao psovati i, prekomjerno bijesan na njih, progonio sam ih čak i u tuđim gradovima.”
I kame irail pan pak toto nan jinakoke kan karoj, o koidon on irail, re en lalaue, o nai linaranar kaualap pa’rail; i kin kame irail lel on kanim en wai kan.
12 “Radi toga pođoh u Damask s punomoći i ovlaštenjem velikih svećenika
A ni ai wiawia mepukat, o kokolan Damajkuj ni manaman en jamero lapalap,
13 kadli u pol bijela dana na putu vidjeh, kralju, kako s neba svjetlost od sunca sjajnija obasja mene i moje suputnike.
Main nanmarki, nin jauaj i ap kilanadar nani al o marain eu jan nanlan, me linan jan katipin, me jenjereda imp ai o me ian ia kai.
14 Pošto popadasmo na zemlju, začuh glas što mi govoraše hebrejskim jezikom: 'Savle, Savle, zašto me progoniš? Teško ti se protiv ostana praćakati.'
Kit karoj lao pupedier nani pwel, i ap ronadar nil eu, katitiki on ia ni lokaia en Ipru: Jaul, Jaul da me koe kamekame kin ia? Nan a pan apwal on uk, en tametame tek o.
15 Ja odvratih: 'Tko si, Gospodine?' Gospodin će mi: 'Ja sam Isus koga ti progoniš!
Nai ari idok: Ij komui Main? Kaun o ap kotin majani: Nai lejuj, me koe kin kame.
16 Nego ustani, na noge se jer zato ti se ukazah da te postavim za poslužitelja i svjedoka onoga što si vidio i što ću ti pokazati.
Koe ari paurida, kajinenda, pwe i me I pwaraki don uk, pwen kajapwil uk ada, pwe koe en papa o jaunkadede men en meakan, me koe kilanada, o meakan, me I pan kapwara don uk.
17 Izbavit ću te od naroda i od pogana kojima te šaljem
O l pan dondore jan uk ni pa en aramaj akan o men liki kan me I pan kadar uk wei on,
18 da im otvoriš oči pa se obrate od tame k svjetlosti, od vlasti Sotonine k Bogu te po vjeri u mene prime oproštenje grijeha i baštinu među posvećenima.'”
Pwen kapad pajan maj arail, pwe re en wuki jan rotorot, wuki on marain, o jan ni manaman en Jatan on Kot, pwe re en lapwa jan dip ar akan, o ren ale ar jojo ren me kamakelekele kidar pojon.
19 “Otada, kralju Agripa, ne bijah neposlušan nebeskom viđenju.
Ari main nanmarki Akripa, I jota jopeiki on kajanjal en nanlan o.
20 Nego najprije onima u Damasku pa onda i u Jeruzalemu, svoj zemlji židovskoj i poganima navješćivah da se pokaju i obrate k Bogu i čine djela dostojna obraćenja.
Pwe maj i padaki on toun Damajkuj o Ierujalem, o jap en ludaa kan, o men liki kan, en kalula o wiiki on Kot, o kapwaiada wan kalula mau.
21 Zbog toga me Židovi uhvatiše u Hramu i pokušaše ubiti.
Nan i me Juj akan jaik ia kidi nan im en kaudok o, o re jon kame ia la.
22 Ali s pomoću Božjom sve do dana današnjega svjedočim, evo, malu i veliku, ne govoreći ništa osim onoga što Proroci govorahu i Mojsije da se ima zbiti:
Ari jo, en Kot a kotin ieian ia, me i mimieki lao lel ran wet, padapadaki me tikitik o me laud akan, o jota me i inda, i eta, me jaukop akan o Mojej pil majanier, me pan wiaui:
23 da će Krist trpjeti i da će on, prvouskrsli od mrtvih, svjetlost navješćivati narodu i poganima.”
leteten, Krijtuj en kamekam, o me a pan men maj en me pan iajada jan ren me melar akan, o padaki on toun wei o pil on men liki kan duen marain o.
24 Dok se on tako branio, Fest će mu u sav glas: “Mahnitaš, Pavle! Veliko ti znanje mozgom zavrnulo.”
A ni a kapun kila mepukat, pein i Pejtuj ap nil laudeda majani: Pauluj, koe iakalar! om jukujukul toto me kapwepwe uk adar.
25 “Ne mahnitam, vrli Feste, odvrati Pavao, nego riječi istine i razbora kazujem.
A Pauluj kotin majani: I jota iakalar main ijou Pejtuj, a kin kida kajoi melel o pun.
26 Ta znade za to kralj komu s pouzdanjem govorim. Ništa mu od toga, uvjeren sam, nije nepoznato; jer nije se to dogodilo u kakvu zakutku.
Pwe nanmarki kotin mani duen mepukat; i me i pil aima padapadakieki on i, pwe i aja, jota meakot, me a jota kotin ereki, pwe kaidin waja rir, me mepukat wiauier.
27 Vjeruješ li, kralju Agripa, Prorocima? Znam da vjeruješ!”
Nanmarki Akripa, komui pojon jaukop akan? I aja, me komui kin pojon.
28 Agripa će Pavlu: “Zamalo pa me uvjeri te kršćaninom postah!”
Akripa ap majani on Pauluj: Me tar kij, a komui pan kainon on ia en jaulanala.
29 Pavao pak: “Dao Bog te i za malo i za mnogo, ne samo ti nego i svi koji me danas slušaju postali ovakvima kakav sam ja, osim ovih okova!”
Pauluj majani: I nonki on Kot, me komui o karoj, me roneron ia ran wet, en dueta nai, a iermen jal mata pot et.
30 Nato usta kralj, upravitelj, Berenika i oni koji su s njima zasjedali.
Nanmarki, o kopina, o Pernije, o me ian irail kaipokedi waja o, ap kotida,
31 Udaljujući se govorili su među sobom: “Ovaj čovjek ne čini ništa čime bi zaslužio smrt ili okove.”
O kelepala, ap kapakaparok nan pun ar mamajani: Aramaj men et jota kin wiada me war on kamela de jalidi.
32 Agripa pak reče Festu: “Ovaj bi čovjek mogao biti pušten da se nije prizvao na cara.”
Akripa ap majani on Pejtuj: Aramaj men et pan lapwada, ma a jota dorolan Jija.
