Djela apostolska 21
1 Pošto se otrgosmo od njih, zaplovismo. Jedreći ravno, stigosmo na Kos, a sutradan na Rod pa odande u Pataru.
Ie nifamitsok’ am’iereo, le nijon-dakañe naho niranga mb’e Kosy naho mb’e Rodo amy loak’ àndroy, boak’ao le nimb’e Patara añe,
2 Kad nađosmo lađu za Feniciju, popesmo se i otplovismo.
naho nahtendreke lakañe hitsake mb’e Foenika mb’eo zahay le nijoñe vaho nionjoñe an-day.
3 Kad bijasmo napomol Cipru, ostavismo ga slijeva jedreći prema Siriji. Pristadosmo u Tiru jer je ondje lađa imala iskrcati tovar.
Ie nahatalake i Kiprosy le nenga’ay am-pitàn-kavia, le nionjoñe mb’e Sirià vaho toly e Tirò eo, hanjotsoa’ i lakañey i kilanka’e.
4 Pronađosmo učenike i ostadosmo ondje sedam dana. Oni po Duhu nagovarahu Pavla da ne uzlazi u Jeruzalem.
Nitsoehe’ay o mpiòkeo, le nañialo am’iereo ao fito andro, ie nitolom-panohiñe i Paoly añamy Arofoy ty tsy hionjoñe mb’e Ierosaleme añe.
5 Ali kad nam istekoše dani, ipak otputovasmo. Ispratiše nas svi, sa ženama i djecom, do izvan grada. Na žalu klekosmo i pomolismo se.
Aa ie niheneke o andro’aio, le nionjoñe vaho nanonjohy i lia’aiy. Nanese anay ze hene mpiama’e reke-baly naho anake ampara’ te nienga i rovay naho nitongalek’ añ’ olon-driake eo niloloke.
6 Pozdravismo se, popesmo se na lađu, a oni se vratiše kući.
Ie nifanolo-pañanintsiñe, le nijon-dakañe, vaho nimpoly iereo.
7 Tako dovršismo plovidbu. Iz Tira stigosmo u Ptolemaidu. Pozdravili smo braću i ostali jedan dan u njih.
Ie nihenefa’ay i lia boak’e Tiròy le avy e Tolemaia, naho nifañontane amo mpiama’eo vaho niambahiny am’iereo andro raike.
8 Sutradan otputovasmo i stigosmo u Cezareju. Uđosmo u kuću Filipa evanđelista, jednog od sedmorice, i ostadosmo kod njega.
Nionjoñe amy maraiñey zahay le nandoake e Kaisaria naho nizilik’ añ’anjomba’ i Filipo Mpitaroñe, mpiamy fito rey, vaho nañialo ama’e.
9 On je imao četiri kćeri djevice koje su prorokovale.
Efatse ty anak’ ampela’e somondrara, songa mpitoky.
10 Kako smo se zadržali mnogo dana, siđe iz Judeje neki prorok imenom Agab,
Ie nandrare tobok’ andro maro ao, le nizotso hirik’e Iehodà añe ty mpitoky atao Agabo,
11 dođe k nama, uze Pavlov pojas, sveza sebi noge i ruke te reče: “Ovo govori Duh Sveti: Čovjeka čiji je ovo pojas ovako će svezati Židovi u Jeruzalemu i predati u ruke pogana.”
niheo mb’ama’ay mb’eo, nandrambe ty fiètse’ i Paoly le nandrohy o fità’eo naho o fandia’eo vaho nanao ty hoe: Hoe ty tsara’ i Arofo Masiñey: Hambañe amy zao ty handrohiza’ o Jiosy e Ierosalemeo ty tompo’ ty fiètse toy, haneseañ’ aze am-pità’ o kilakila ondatio.
12 Kada smo to čuli, stadosmo mi i mještani zaklinjati Pavla da ne uzlazi u Jeruzalem.
Ie jinanji’ay, le nihalaly amy Paoly, zahay naho ondati’ i toetseio, ty tsy hionjoñe mb’e Ierosaleme añe.
13 Nato on odvrati: “Što plačete i parate mi srce? Ta spreman sam ne samo biti svezan nego i umrijeti u Jeruzalemu za ime Gospodina Isusa.”
Aa hoe ty natoi’ i Paoly: Inoñ’ o iroveta’ areo hampikoretse ty trokoo? Tsy t’ie ho vahoreñe avao, fa toe veka’e hikenkañe e Ierosaleme ao ty amy tahina’ Iesoà Talèy.
14 A kako se nije dao nagovoriti, ušutjesmo rekavši: “Gospodnja budi volja!”
Kanao tsy lefe nampiantofan-dre, le nado’ay ami’ty hoe: Ty satri’ i Talè ro hanoeñe.
15 Nakon tih dana spremismo se i uzađosmo u Jeruzalem.
Añe i andro rezay, le nañalankañe zahay vaho nionjomb’e Ierosaleme mb’ eo.
16 S nama pođoše i učenici iz Cezareje pa nas odvedoše k nekomu Mnasonu Cipraninu, starom učeniku, da u njega odsjednemo.
Nindre ama’ay ty ila’ o mpiòke e Kaisariao, le nendese’ iereo mb’amy nte-Kiprosy atao Menasona, mpiòke hatrela’e, hañialoa’ay ama’e.
17 Kad stigosmo u Jeruzalem, primiše nas braća radosno.
Ie nandoake e Ierosaleme ao, le rinambe’ o roahalahio antalatala-saba,
18 Sutradan ode Pavao zajedno s nama k Jakovu. Nađoše se ondje i sve starješine.
amy loakandroy le niheo mb’ am’ Iakobe t’i Paoly naho zahay, vaho tao iaby o beio.
19 Pošto ih pozdravi, stade im potanko izlagati što učini Bog među poganima po njegovoj službi.
Nifañontane am’ iereo re vaho hene natalili’e kiraikiraike o raha nanoen’ Añahare añivo’ o kilakila ‘ndatio amy fitoroña’eio.
20 Pošto su ga oni poslušali, dadoše slavu Bogu pa mu rekoše: “Vidiš, brate: deseci su tisuća Židova povjerovali i svi su revnitelji Zakona.
Ie jinanji’ iereo, le nandrenge an’Andrianañahare vaho nanoa’ iareo ty hoe: O rahalahio, henteo te añ’aleale o Jiosy mpiatoo, songa mahimbañe an-Kake.
21 A o tebi im je dojavljeno da sve Židove koji su među poganima upućuješ na otpad od Mojsija učeći ih da ne obrezuju djece i ne žive po običajima.
Toe nampandrendreheñe am’iereo te ihe mañòke ze fonga Jiosy añivo’ o kilakila’ ndatio ty hamorintseñe i Mosè, naho manoro te tsy ho savareñe ty ana’ iareo vaho tsy horiheñe o lilitseo.
22 Što dakle? Čut će svakako da si došao.
Inoñ’ arè ty hatao? amy te tsi-mete tsy ho janjiñe t’ie pok’eo,
23 Učini stoga što ti kažemo. U nas su četiri čovjeka koji imaju zavjet.
aa le anò ze hatoro’ay azo: Ama’ay atoañe t’indaty efatse fehè’ ty fanta.
24 Njih uzmi, s njima se zajedno posveti, plati za njih da se ošišaju pa će svi spoznati da nema ništa od onoga što im je o tebi dojavljeno, nego da si i ti na pravu putu i da opslužuješ Zakon.
Endeso i lahilahy rey le itraofo fañeferam-batañe le avaho ty fañè’ iareo amy fiharatañe añamboney; vaho hene hahafohiñe te tsy amam-bente’e i nampahafohineñe azo iareo, f’ie toe mañavelo an-kavantañañe vaho mifahatse’ amy Hàke.
25 A što se tiče pogana koji povjerovaše - poslali smo što odlučismo: da se klone mesa žrtvovana idolima, krvi, udavljenoga i bludništva.”
Aa naho o kilakila ondaty mpiatoo, fa nisokira’ay ty safiri’ay te hifoneña’ iareo ze nisoroñañe an-kazomanga, naho ty lio, naho ze nidageañeñe, vaho ze hakarapiloañe.
26 Nato Pavao uze one ljude, sutradan se s njima zajedno posveti, uđe u Hram, oglasi svršetak dana posvećenja nakon kojih će se za svakoga od njih prinijeti prinos.
Aa le rinambe’ i Paoly indaty rey, ie maraindray le nindre niefetse vaho nizilik’ añ’anjomban’ Añahare ao nitaroñe te heneke o androm-piefera’ iareoo ampara’ te songa añengàñe soroñe.
27 Kad se upravo navršavalo tih sedam dana, neki ga Židovi iz Azije opaze u Hramu, uzbune sav narod pa podignu na nj ruke
Aa ie ho nigadoñe i fito àndro rey, le natrabi’ o Jiosy nte-Asia nahaisake iareo añ’anjomban’ Añahareo i màroy, hitsepak’ aze,
28 vičući: “Izraelci, u pomoć! Evo čovjeka koji sve posvuda poučava protiv naroda, Zakona i ovoga mjesta pa je još i Grke uveo u Hram i oskvrnuo ovo sveto mjesto.”
ami’ty koike ty hoe: Ry ‘ndaty nte Israeleo, oloro! Intoy t’indaty mañòke sikal’ aia sikal’ aia ty handietse ondatin-tikañeo naho i Hake vaho ty toetse toy, mbore nampizilihe’e amy anjombay o nte-Grikao le naniva ty toetse-miavake toy.
29 Jer prije su s njime u Gradu vidjeli Trofima Efežanina i mislili da je Pavao njega uveo u Hram.
(Ie niisa’ iereo an-drova ao nindre amy Trofimo nte Efesosy, naho sinafiri’ iereo te nendese’ i Paoly añ’anjomban’ Añahare ao.)
30 Sav se grad uskomeša, nasta strka naroda. Pograbe Pavla i odvuku ga izvan Hrama pa odmah pozatvaraju vrata.
Le nivalitsikotake iaby i rovay, naho niropake mb’eo ondatio nitsepak’ i Paoly naho kinororò’ iereo mb’alafe’ i anjomban’ Añaharey vaho vinarindriñe o lalam-beio.
31 Dok su mu o glavi radili, dođe do tisućnika čete glas da je sav Jeruzalem uzavreo.
Ie nimanea’ iareo havetrake le nahatakatse i talèm-pirai-lian-dahin-defoñey, te nifandrakaraka iaby t’Ierosaleme;
32 On odmah uze vojnike i satnike pa otrča dolje k njima. Oni pak kako ugledaše tisućnika i vojnike, prestadoše udarati Pavla.
aa le ninday lahindefoñe miharo mpifele-jato amy zao re nitsondemboke te nizotso, nisorogoda mb’am’iareo ao. Ie zoe’ i màroy i talè mandroron-dahin-defon-katsaorañe, le napo’ iareo ty fikobokobohañ’ i Paoly.
33 Onda se tisućnik približi, uhvati ga, zapovjedi da ga okuju dvojim verigama pa stade ispitivati tko je i što je učinio.
Loneake eo i talèy nigore aze, le linili’e t’ie ho vahorañe an-tsilisily roe, vaho hinerehere’e te ia, naho ze nanoe’e.
34 Iz svjetine su jedni izvikivali ovo, drugi ono. Kako zbog graje nije mogao saznati ništa pouzdano, zapovjedi da se odvede u vojarnu.
Le hirik’ amy màroy ty nitazataza izay, naho ty nikontsiañ’ izao; aa kanao tsy haharendreke ty to amy fitabohazakey, le nampanase’e mb’ añ’ akibam-piosoñañ’ ao.
35 Kad se Pavao pojavi na stubama, morali su ga vojnici nositi zbog silovitosti svjetine.
Ie pok’ am-panongañe eo, le nonjone’ o lahin-defoñeo an-tsoroke re ty amy haandoviaha’ i lahialeñeiy,
36 Jer mnoštvo je naroda išlo za njima i vikalo: “Smakni ga!”
amy t’ie norihe’ i màroy nikoiake ty hoe: Aseseo!
37 Upravo na ulazu u vojarnu reče Pavao tisućniku: “Smijem li nešto reći?” On ga upita: “Zar znaš grčki?
Ie ho nazili’ o lahin-defoñeo añ’ anjomba ao t’i Paoly le hoe re amy talèy: Te hivolañe ama’o iraho? Aa hoe re: Mahay Grika v’iheo?
38 Ti dakle nisi onaj Egipćanin koji je prije nekoliko dana pobunio i u pustinju odveo one četiri tisuće bodežara?”
Tsy ihe hao i nte-Egipte nañoràke fakomale-bey, ninday ‘ndaty mpamono efats’ arivo mb’ an-dratraratra añey?
39 Pavao odvrati: “Ja sam Židov iz Tarza cilicijskoga, građanin grada znamenitoga. Molim te, dopusti mi progovoriti narodu.”
Hoe t’i Paoly: Jiosy iraho, nte Tarsosy e Kilkia añe, tan-drova tsy atao tsotra. Ehe, apoho hitaroñe am’ ondatio.
40 Kad mu on dopusti, Pavao stojeći na stubama mahnu rukom narodu pa kad nasta velika tišina, prozbori hebrejskim jezikom:
Nimea’e lily, le nijohañe amy fanongañey t’i Paoly nanondrotondro am’ondatio am-pitàñe, le nianjiñe do’e iereo vaho nilañona’e an-tsaontsy Hebreo ty hoe,
