Djela apostolska 19
1 Dok je Apolon bio u Korintu, Pavao, pošto prođe gornje krajeve, dođe u Efez, nađe neke učenike
Ani anjau Apoluj mi Korint, Pauluj kotin kakan jili jap en pali poa kan, ap lele don Epijuj waja a diarada tounpadak kai.
2 pa ih upita: “Jeste li primili Duha Svetoga kad ste povjerovali?” Oni će mu: “Ta ni čuli nismo da ima Duh Sveti.”
A kotin majani on irail: Komail aleer Nen jaraui ni omail pojonlar? Irail potoan on i: Je jota man ron, me Nen jaraui mia.
3 Nato će on: “Kako ste onda kršteni?” “Krštenjem Ivanovim”, odvrate oni.
A ap kotin majani: A ij, me komail paptaij on? Irail inda: on paptaij en Ioanej.
4 Nato će Pavao: “Ivan je krstio krštenjem obraćenja govoreći narodu da vjeruje u Onoga koji za njim dolazi, to jest u Isusa.”
Pauluj majani: Ioanej paptaij ki paptaij en kalula, ni a majani on aramaj akan, me ren pojon i me pan pwarado mur i, i Iejuj.
5 Čuvši to, krste se u ime Gospodina Isusa,
Irail lao ronadar met, re ap paptaij on mar en Kaun Iejuj.
6 pa kad Pavao položi na njih ruke, dođe Duh Sveti na njih te stanu govoriti drugim jezicima i prorokovati.
Pauluj lao kotin pwil po’rail lim a kan, Nen jaraui ap kotidi po’rail, irail ari lokaia nil toror pajan o deideikop.
7 Bijaše u svemu dvanaestak muževa.
A ir ol oko me ekriamen.
8 Onda Pavao uđe u sinagogu te je tri mjeseca hrabro raspravljao i uvjeravao o kraljevstvu Božjem.
I ari kotin purepure nan jinakoke o aima padapadak jauni pon jilu, kapakaparok o kawewedar meakan duen wein Kot.
9 Ali kako neki, okorjeli i nepokorni, ocrnjivahu ovaj Put pred mnoštvom, odstupi od njih, odvoji učenike i danomice raspravljaše u školi nekog Tirana.
A akai lao kapitakailar, o jo pojon, o lokelokaia jued on aramaj akan duen lamalam, a ap jaupei jan irail o katorela tounpadak kan, o padapadaki on irail nan im en padak en Tiranuj.
10 Trajalo je to dvije godine, tako da su svi azijski žitelji, Židovi i Grci, čuli riječ Božju.
Mepukat wiauier jaunpar riau; toun Ajien karoj ari ronada majan en Kaun o, men Juj o men Krik karoj.
11 Bog je pak činio čudesa nesvakidašnja po rukama Pavlovima
O Kot me kotin wia kida Iim en Pauluj manaman kapuriamui akan.
12 tako da bi na bolesnike stavljali rupce ili rublje s Pavlova tijela pa bi s njih nestajalo bolesti i zli duhovi iz njih izlazili.
Re pil aleer lim en pudo o likau an moa jan pali war a, pwilikidi on me jomau kan, jomau o ap jare jan, o nen jued akan keredi jan.
13 Zato i neki Židovi zaklinjaoci-potukači pokušaše zazvati ime Gospodina Isusa nad one koji imahu zle duhove. Govorili su: “Zaklinjem vas Isusom koga Pavao propovijeda.”
Men Juj widinok kai, me kin koko jili kati ani, ap jon jakaraki don irail, me tanwar en nen jued kai, mar en Kaun Iejuj, indada: Kit kaukilan komail Iejuj, me Pauluj kin padapadak due.
14 To činjaše sedam sinova nekog Skeve, židovskoga velikog svećenika.
A ol ijimen mia nain jamaro lapalap Jkepaj, ol en Juj amen, me wiadar mepukat.
15 Zli im duh odvrati: “Isusa poznajem i Pavla znam, ali tko ste vi?”
A wen jued japen irail indada: I aja Iejuj, o i aja duen Pauluj, a komail, ij komail?
16 I čovjek u kome bijaše zli duh, nasrnu na njih i nadjača ih te oni goli i izranjeni pobjegoše iz one kuće.
A aramaj o, me nen jued mi poa, ap luje don irail o kaloe irail edi. Ir ari tana jan nan im o kilijo o kili olar.
17 Doznaše to svi žitelji efeški, Židovi i Grci, pa ih sve obuze strah te se stade veličati ime Gospodina Isusa.
A met lok jili ren men Juj o Krik akan, me kaujon Epijuj. O majak kipa irail edi, o mar en Kaun Iejuj me lomuinlar kaualap.
18 Mnogi pak od onih koji su povjerovali dolazili su ispovijedati i očitovati svoja djela.
O me ian pojonlar me toto kodo weokadar o kajaledar arail wiawia kan.
19 I podosta onih koji su se bavili praznovjerjem donosili su knjige i spaljivali ih pred svima. Procijeniše ih te nađoše da vrijede pedeset tisuća srebrnjaka.
O pil me toto, me kati ani, wa pena nairail puk o ijik ir ada mon karoj; ir ari wadok pwain ar o diar, me a dok on moni limenen.
20 TAko se snagom Gospodnjom Riječ širila i jačala.
Majan en Kaun ari pwaidar kaualap.
21 Pošto se to ispuni, naumi Pavao preko Makedonije i Ahaje otići u Jeruzalem te reče: “Pošto budem ondje, trebat će da i Rim vidim.”
Murin mepukat Pauluj ap kotin inon ion ni nen e kakan jili wein Majetonien o Akaia, ap kotilan Ierujalem majanidar: I lao milar waja o, i pil pan kilan Rom.
22 Onda posla u Makedoniju dvojicu svojih poslužitelja, Timoteja i Erasta, a on provede još neko vrijeme u Aziji.
I ari kadarala Majetonien riamen, kijan me papa i: Timoteuj o Erajtuj. A pein i kotikoteta maj nan Ajien.
23 Nekako u ono doba nasta nemalena pobuna protiv ovog Puta.
I anjau me moromoron laud wiauier pweki lamalam.
24 Neki srebrar, imenom Demetrije, izrađivao je srebrne hramiće Artemidine i namicao obrtnicima nemalu dobit.
Pwe amen, me ad a Demetriuj, jaunmata amen, me kin wiada im en kaudok jilper kan on Diana, me kare on irail, me kin wiawiada, moni toto.
25 Skupi on njih i sve koji su se bavili takvim poslom te im reče: “Ljudi, vi znate, u ovom je umijeću naše blagostanje.
I ap kapokon irail pena o toun dodok en jon ota indada: Main ko, komail aja, me dodok wet meid kadepa on kitail, pwe i me kitail kapwapwaki.
26 A vidite i čujete da je taj Pavao ne samo u Efezu nego gotovo i u svoj Aziji uvjerio i preokrenuo poveliko mnoštvo govoreći da nema bogova rukama izdjeljanih.
A komail kilekilan o roneron, me Pauluj men et kin kaloedi o kawukila aramaj toto a kaidin nan Epijuj eta, pwe pil koren ion nan Ajien pon, ni a kin padaki on aramaj akan, me dene kaidin irail kot akan, me wiaui pan pa en aramaj akan.
27 Tako prijeti opasnost ne samo da na zao glas dođe naše zanimanje, nego i to da se ništa neće držati do hrama velike božice Artemide te će nestati veličanstva one koju štuje sva Azija i sav svijet.”
Mepukat meid apwal on kitail. Pwe kaidin atail dodok eta me pan kamala, pwe pil im kaudok en kot Diana lapalap o a linan, me toun Ajien o jappa karoj kin kaudoki on pan jorela.
28 Čuvši to, razgnjeve se pa poviču: “Velika je Artemida efeška!”
Irail lao roner mepukat, re ap makara kida kaualap o weriweradar indada: Meid lapalap Diana en men Epijuj!
29 Sav se grad uskomeša; jednodušno nahrupe u kazalište vukući sa sobom Makedonce Gaja i Aristarha, suputnike Pavlove.
A karoj toun kanim o ap pinidar, wiaki eu, tanalan im en madon, tanaki Kaioj o Arijtar kuj men Majetonien, me waroki on Pauluj oko.
30 Kad je Pavao htio među narod, ne dopustiše mu učenici.
A Pauluj lao pan kotilon nan pokon o, tounpadak kan ap jota mueid on i.
31 Čak i neki azijarsi, njegovi prijatelji, poslaše k njemu i zamoliše da ne dolazi u kazalište.
O jaumaj en Ajien kai, me kompokepa kan, ilake don i, panaui i, ender kotilan im en madon o.
32 Jedni su izvikivali jedno, drugi drugo jer je skup bio uskomešan te mnogi nisu ni znali zašto su se strčali.
Ari, akai wia eu jon en lokaia, a akai eu, pwe pokon o pinidar. A me toto re’rail jaja karep en ar pokon pena.
33 Neki iz svjetine uputiše nekog Aleksandra jer su ga Židovi gurali naprijed. Aleksandar pak mahnu rukom i htjede se obraniti pred narodom.
Irail jikon jan nan pokon o Alekjander; Juj oko me jikonla i. A Alekjander olol on irail, ap men japen pokon o.
34 Ali kada doznaše da je Židov, udarahu gotovo dva sata svi u jedan glas: “Velika je Artemida efeška!”
Irail lao aja, me i kijan Juj oko, re ap wiaki eu weriwerada auer riau: Meid lapalap Diana en men Epijuj!
35 Onda tajnik umiri svjetinu pa reče: “Efežani! Tko to od ljudi ne zna da je grad Efez čuvar hrama velike Artemide i kipa s neba palog?
A jaunintin en kanim o lao kadukiedi pokon o, ap indada: Komail ol oko en Epijuj, ij aramaj, me jaja, me kanim en men Epijuj kin kaukaudoki on Diana lapalap o dikedik, me pupedi jan nanlan?
36 Budući dakle da je to neporecivo, valja da budete mirni te ništa brzopleto ne činite.
A ma jota, me pan kak kalikame mepukat, komail en nenenla o der wiada me japun!
37 Doveli ste ove ljude, a nisu ni svetokradice ni hulitelji naše božice.
Pwe komail ukedo ol pukat, me jota kin kuliada im en kaudok o, pil jota lalaue omail kot li.
38 Ako pak Demetrije i njegovi obrtnici imaju protiv koga kakvu tužbu, sudovi se sastaju, a tu su i prokonzuli. Neka se tuže!
A ma Demetriuj o ian a kan mauki meakot ren amen, kapun ap pan wiaui, pwe jaunkapun kai mia, ren kapukapun re’rail.
39 Ištete li pak što drugo, u zakonitu će se skupu riješiti.
A ma komail mauki eu jon toror, i me pan kapunala nan kapun o.
40 Ta izlažemo se opasnosti da za ovo današnje budemo optuženi s pobune jer nema nikakva razloga kojim bismo mogli opravdati ovu strku.”
Pwe kitail pan pukoki moron en ran wet, pwe jota karepen, me kitail en kapunki pokon wet ar tanatan pena.
41 To rekavši, raspusti skup.
A lao majani on irail mepukat, ap kadar pajan pokon o.
