2 Korinčanima 7
1 Dakle, budući da imamo ta obećanja, očistimo se, ljubljeni, od svake ljage tijela i duha te dovršimo posvećenje u strahu Božjemu.
亲爱的弟兄啊，我们既有这等应许，就当洁净自己，除去身体、灵魂一切的污秽，敬畏 神，得以成圣。
2 Shvatite nas! Nikomu nismo nanijeli nepravde, nikoga nismo upropastili, nikoga zakinuli.
你们要心地宽大收纳我们。我们未曾亏负谁，未曾败坏谁，未曾占谁的便宜。
3 Ne govorim da osudim. Ta rekoh već: u srcima ste našim te umiremo i živimo zajedno.
我说这话，不是要定你们的罪。我已经说过，你们常在我们心里，情愿与你们同生同死。
4 Veliko je moje pouzdanje u vas, uvelike se vama ponosim. Pun sam utjehe, obilujem radošću uza svu nevolju našu.
我大大地放胆，向你们说话；我因你们多多夸口，满得安慰；我们在一切患难中分外的快乐。
5 Doista, i kada dođosmo u Makedoniju, nikakva spokoja nije imalo tijelo naše, nego nevolje odasvud: izvana borbe, iznutra strepnje.
我们从前就是到了马其顿的时候，身体也不得安宁，周围遭患难，外有争战，内有惧怕。
6 Ali Bog, tješitelj poniznih, utješi nas dolaskom Titovim.
但那安慰丧气之人的 神借着提多来安慰了我们；
7 Ne samo dolaskom njegovim, nego i utjehom kojom se utješi zbog vas: obavijesti nas o vašoj čežnji, vašem jadikovanju, vašoj žarkoj ljubavi prema meni tako da se još većma obradovah.
不但借着他来，也借着他从你们所得的安慰，安慰了我们；因他把你们的想念、哀恸，和向我的热心，都告诉了我，叫我更加欢喜。
8 Doista, ako sam vas i ožalostio onom poslanicom, nije mi žao; ako mi i bijaše žao - vidim uistinu da vas je ta poslanica makar i načas ožalostila -
我先前写信叫你们忧愁，我后来虽然懊悔，如今却不懊悔；因我知道，那信叫你们忧愁不过是暂时的。
9 sad se radujem, ne što ste se ožalostili, nego što ste se ožalostili na obraćenje. Jer ožalostili ste se po Božju te zbog nas ni u čemu niste štetovali.
如今我欢喜，不是因你们忧愁，是因你们从忧愁中生出懊悔来。你们依着 神的意思忧愁，凡事就不至于因我们受亏损了。
10 Jer žalost po Božju rađa neopozivo spasonosnim obraćenjem, a žalost svjetovna rađa smrću.
因为依着 神的意思忧愁，就生出没有后悔的懊悔来，以致得救；但世俗的忧愁是叫人死。
11 Gle, doista baš to što ste se po Božju ožalostili, kolikom gorljivošću urodi među vama, pa opravdavanjem, pa ogorčenjem, pa strahom, pa čežnjom, pa revnošću, pa kažnjavanjem. Svime ste time pokazali da ste u onome nedužni.
你看，你们依着 神的意思忧愁，从此就生出何等的殷勤、自诉、自恨、恐惧、想念、热心、责罚。在这一切事上，你们都表明自己是洁净的。
12 Ako sam vam dakle pisao, nisam to zbog uvreditelja ni zbog uvrijeđenoga, nego zbog toga da vam se očituje vaša gorljivost za nas pred Bogom.
我虽然从前写信给你们，却不是为那亏负人的，也不是为那受人亏负的，乃要在 神面前把你们顾念我们的热心表明出来。
13 To nas je utješilo. A povrh te naše utjehe još se mnogo više obradovasmo zbog radosti Titove jer svi vi okrijepiste duh njegov.
故此，我们得了安慰。 并且在安慰之中，因你们众人使提多心里畅快欢喜，我们就更加欢喜了。
14 Doista, ako sam mu se što vama pohvalio, ne postidjeh se, nego kao što smo po istini vama govorili, tako je istina bila i pohvala naša pred Titom.
我若对提多夸奖了你们什么，也觉得没有惭愧；因我对提多夸奖你们的话成了真的，正如我对你们所说的话也都是真的。
15 I njegovo je srce prema vama još nježnije kad se sjeti poslušnosti svih vas, kako ga sa strahom i trepetom primiste.
并且提多想起你们众人的顺服，是怎样恐惧战兢地接待他，他爱你们的心肠就越发热了。
16 Radujem se što se u svemu mogu pouzdati u vas.
我如今欢喜，能在凡事上为你们放心。
