< 詩篇 71 >

1 耶和華啊,我投靠你; 求你叫我永不羞愧!
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 求你憑你的公義搭救我,救拔我; 側耳聽我,拯救我!
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 求你作我常住的磐石; 你已經命定要救我, 因為你是我的巖石,我的山寨。
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 我的上帝啊,求你救我脫離惡人的手, 脫離不義和殘暴之人的手。
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 主-耶和華啊,你是我所盼望的; 從我年幼,你是我所倚靠的。
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 我從出母胎被你扶持; 使我出母腹的是你。 我必常常讚美你!
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 許多人以我為怪, 但你是我堅固的避難所。
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 你的讚美,你的榮耀 終日必滿了我的口。
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 我年老的時候,求你不要丟棄我! 我力氣衰弱的時候,求你不要離棄我!
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 我的仇敵議論我; 那些窺探要害我命的彼此商議,
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 說:上帝已經離棄他; 我們追趕他,捉拿他吧! 因為沒有人搭救。
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 上帝啊,求你不要遠離我! 我的上帝啊,求你速速幫助我!
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 願那與我性命為敵的,羞愧被滅; 願那謀害我的,受辱蒙羞。
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 我卻要常常盼望, 並要越發讚美你。
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 我的口終日要述說你的公義和你的救恩, 因我不計其數。
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 我要來說主-耶和華大能的事; 我單要提說你的公義。
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 上帝啊,自我年幼時,你就教訓我; 直到如今,我傳揚你奇妙的作為。
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 上帝啊,我到年老髮白的時候, 求你不要離棄我! 等我將你的能力指示下代, 將你的大能指示後世的人。
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 上帝啊,你的公義甚高; 行過大事的上帝啊,誰能像你!
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 你是叫我們多經歷重大急難的, 必使我們復活, 從地的深處救上來。
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 求你使我越發昌大, 又轉來安慰我。
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 我的上帝啊,我要鼓瑟稱讚你, 稱讚你的誠實! 以色列的聖者啊,我要彈琴歌頌你!
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 我歌頌你的時候, 我的嘴唇和你所贖我的靈魂都必歡呼;
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 並且我的舌頭必終日講論你的公義, 因為那些謀害我的人已經蒙羞受辱了。
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

< 詩篇 71 >