詩篇 44
1 可拉後裔的訓誨詩，交與伶長。 上帝啊，你在古時， 我們列祖的日子所行的事， 我們親耳聽見了； 我們的列祖也給我們述說過。
Zborovođi. Sinova Korahovih. Poučna pjesma. Bože, ušima svojim slušasmo, očevi nam pripovijedahu naši, o djelu koje si izveo u danima njihovim - u danima davnim.
2 你曾用手趕出外邦人， 卻栽培了我們列祖； 你苦待列邦， 卻叫我們列祖發達。
Rukom si svojom izagnao pogane, a njih posadio, iskorijenio narode, a njih raširio.
3 因為他們不是靠自己的刀劍得地土， 也不是靠自己的膀臂得勝， 乃是靠你的右手、你的膀臂， 和你臉上的亮光， 因為你喜悅他們。
Mačem svojim oni zemlju ne zauzeše niti im mišica njihova donese pobjedu, već desnica tvoja i tvoja mišica i lice tvoje milosno jer si ih ljubio.
4 上帝啊，你是我的王； 求你出令使雅各得勝。
Ti, o moj Kralju i Bože moj, ti si dao pobjede Jakovu.
5 我們靠你要推倒我們的敵人， 靠你的名要踐踏那起來攻擊我們的人。
Po tebi dušmane svoje odbismo, u tvome imenu zgazismo one koji se na nas digoše.
6 因為，我必不靠我的弓； 我的刀也不能使我得勝。
U svoj se luk nisam pouzdavao, nit' me mač moj spasavao.
7 惟你救了我們脫離敵人， 使恨我們的人羞愧。
Nego ti, ti si nas spasio od dušmana, ti si postidio one koji nas mrze.
8 我們終日因上帝誇耀， 還要永遠稱謝你的名。 (細拉)
Dičili smo se Bogom u svako doba i tvoje ime slavili svagda.
9 但如今你丟棄了我們，使我們受辱， 不和我們的軍兵同去。
A sad si nas odbacio i posramio nas i više ne izlaziš, Bože, sa četama našim.
10 你使我們向敵人轉身退後； 那恨我們的人任意搶奪。
Pustio si da pred dušmanima uzmaknemo, i opljačkaše nas mrzitelji naši.
11 你使我們當作快要被吃的羊， 把我們分散在列邦中。
Dao si nas k'o ovce na klanje i rasuo nas među neznabošce.
12 你賣了你的子民也不賺利， 所得的價值並不加添你的資財。
U bescjenje si puk svoj prodao i obogatio se nisi prodajom.
13 你使我們受鄰國的羞辱， 被四圍的人嗤笑譏刺。
Učinio si nas ruglom susjedima našim, na podsmijeh i igračku onima oko nas.
14 你使我們在列邦中作了笑談， 使眾民向我們搖頭。
Na porugu smo neznabošcima, narodi kimaju glavom nad nama.
15 我的凌辱終日在我面前， 我臉上的羞愧將我遮蔽，
Svagda mi je sramota moja pred očima i stid mi lice pokriva
16 都因那辱罵毀謗人的聲音， 又因仇敵和報仇人的緣故。
zbog pogrdne graje podrugljivaca, zbog osvetljiva dušmanina.
17 這都臨到我們身上， 我們卻沒有忘記你， 也沒有違背你的約。
Sve nas to snađe iako te nismo zaboravili niti povrijedili Saveza tvoga,
18 我們的心沒有退後； 我們的腳也沒有偏離你的路。
niti nam se srce odmetnulo od tebe, niti nam je noga s tvoje skrenula staze,
19 你在野狗之處壓傷我們， 用死蔭遮蔽我們。
kad si nas smrvio u boravištu šakalskom i smrtnim nas zavio mrakom.
20 倘若我們忘了上帝的名， 或向別神舉手，
Da smo i zaboravili ime Boga našega, da smo ruke k tuđem bogu podigli:
21 上帝豈不鑒察這事嗎？ 因為他曉得人心裏的隱秘。
zar Bog toga ne bi saznao? TÓa on poznaje tajne srdaca!
22 我們為你的緣故終日被殺； 人看我們如將宰的羊。
Ali zbog tebe ubijaju nas dan za danom, i mi smo im k'o ovce za klanje.
23 主啊，求你睡醒，為何儘睡呢？ 求你興起，不要永遠丟棄我們！
Preni se! Što spavaš, Gospode? Probudi se! Ne odbacuj nas dovijeka!
24 你為何掩面， 不顧我們所遭的苦難和所受的欺壓？
Zašto lice svoje sakrivaš, zaboravljaš bijedu i nevolju našu?
25 我們的性命伏於塵土； 我們的肚腹緊貼地面。
Jer duša nam se u prah raspala, trbuh nam se uza zemlju prilijepio.
26 求你起來幫助我們！ 憑你的慈愛救贖我們！
Ustani, u pomoć nam priteci, izbavi nas radi ljubavi svoje!
