詩篇 2

1 外邦為甚麼爭鬧？ 萬民為甚麼謀算虛妄的事？

Eller némishqa chuqan salidu? Néme üchün xelqler bikardin-bikar suyiqest oylaydu?

2 世上的君王一齊起來， 臣宰一同商議， 要敵擋耶和華並他的受膏者，

Dunyadiki padishahlar sepke tizilip, Emeldarlar qara niyet eyliship, Perwerdigar we Uning Mesihi bilen qarshiliship: —

3 說：我們要掙開他們的捆綁， 脫去他們的繩索。

«Ularning cheklimilirini chörüwéteyli, Ularning asaretlirini buzup tashlayli!» — déyishidu.

4 那坐在天上的必發笑； 主必嗤笑他們。

Asmanda olturghuchi külidu, Reb ularni mazaq qilidu;

5 那時，他要在怒中責備他們， 在烈怒中驚嚇他們，

Hem achchiqida ulargha sözlep, Qehri bilen ularni wehimige sélip: —

6 說：我已經立我的君 在錫安－我的聖山上了。

«Özüm bolsam Zionda, yeni muqeddes téghimda, Özüm mesih qilghan padishahni tiklidim».

7 受膏者說：我要傳聖旨。 耶和華曾對我說：你是我的兒子， 我今日生你。

«Men [ershtiki] permanni jakarlaymenki, Perwerdigar manga: — «Sen Méning oghlum; Özüm séni bügünki künde tughuldurdum;

8 你求我，我就將列國賜你為基業， 將地極賜你為田產。

Mendin sora, Men sanga miras bolushqa ellerni, Teelluqung bolushqa yer yüzini chet-chetlirigiche bérimen;

9 你必用鐵杖打破他們； 你必將他們如同窯匠的瓦器摔碎。

Sen tömür tayaq bilen ularni bitchit qiliwétisen; Sapal chinini kukum-talqan qilghandek, sen ularni pare-pare qiliwétisen» — dédi».

10 現在，你們君王應當省悟！ 你們世上的審判官該受管教！

Emdi, hey padishahlar, eqildar bolunglar! Jahandiki soraqchilar sawaq élinglar;

11 當存畏懼事奉耶和華， 又當存戰兢而快樂。

Perwerdigardin qorqush bilen uning xizmitide bolunglar; Titrek ichide xushallininglar!

12 當以嘴親子，恐怕他發怒， 你們便在道中滅亡， 因為他的怒氣快要發作。 凡投靠他的，都是有福的。

Oghulning ghezipining qozghalmasliqi üchün, Uni söyünglar; Chünki uning ghezipi sella qaynisa, Yolunglardila halak bolisiler; Uninggha tayan’ghanlar neqeder bextliktur!