詩篇 137

1 我們曾在巴比倫的河邊坐下， 一追想錫安就哭了。

Babildiki derya-ériqlar boyida biz olturduq; Zionni esliginimizde, berheq yigha kötürduq;

2 我們把琴掛在那裏的柳樹上；

Chiltarimizni arisidiki sögetlerge ésip qoyduq.

3 因為在那裏，擄掠我們的要我們唱歌， 搶奪我們的要我們作樂，說： 給我們唱一首錫安歌吧！

Chünki bizni sürgün qilghanlar bizdin naxsha telep qildi; Bizni zarlatquchilar bizdin tamasha telep qilip: — «Hey, Zion naxshiliridin birni bizge éytqina» — déyishti.

4 我們怎能在外邦唱耶和華的歌呢？

Yaqa yurtta turup Perwerdigarning naxshisini qandaqmu éytayli?

5 耶路撒冷啊，我若忘記你， 情願我的右手忘記技巧！

Ey Yérusalém, men séni untusam, Ong qolum [maharitini] untusun!

6 我若不記念你， 若不看耶路撒冷過於我所最喜樂的， 情願我的舌頭貼於上膛！

Séni eslimisem, — Yérusalémni eng chong xursenlikimdin ewzel körmisem — Tilim tanglayimgha chapliship qalsun!

7 耶路撒冷遭難的日子， 以東人說：拆毀！拆毀！ 直拆到根基！ 耶和華啊，求你記念這仇！

I Perwerdigar, Édom baliliridin hésab alghanda, Yérusalémning béshigha chüshken künini yadinggha keltürgeysen; Chünki ular: «Uni yer bilen yeksan qilinglar, Ulighiche yer bilen yeksan qilinglar!» déyishti.

8 將要被滅的巴比倫城啊， 報復你像你待我們的，那人便為有福！

I bulinish aldida turghan Babil qizi, Bizge qilghan qilmishliringni özüngge qayturghuchi bextliktur!

9 拿你的嬰孩摔在磐石上的， 那人便為有福！

Bowaqliringni élip tashqa atquchi kishi bextliktur!