詩篇 137

1 我們曾在巴比倫的河邊坐下， 一追想錫安就哭了。

Na obali rijeka babilonskih sjeđasmo i plakasmo spominjući se Siona;

2 我們把琴掛在那裏的柳樹上；

o vrbe naokolo harfe svoje bijasmo povješali.

3 因為在那裏，擄掠我們的要我們唱歌， 搶奪我們的要我們作樂，說： 給我們唱一首錫安歌吧！

I tada naši tamničari zaiskaše od nas da pjevamo, porobljivači naši zaiskaše da se veselimo: “Pjevajte nam pjesmu sionsku!”

4 我們怎能在外邦唱耶和華的歌呢？

Kako da pjesmu Jahvinu pjevamo u zemlji tuđinskoj!

5 耶路撒冷啊，我若忘記你， 情願我的右手忘記技巧！

Nek' se osuši desnica moja, Jeruzaleme, ako tebe zaboravim!

6 我若不記念你， 若不看耶路撒冷過於我所最喜樂的， 情願我的舌頭貼於上膛！

Nek' mi se jezik za nepce prilijepi ako spomen tvoj smetnem ja ikada, ako ne stavim Jeruzalem vrh svake radosti svoje!

7 耶路撒冷遭難的日子， 以東人說：拆毀！拆毀！ 直拆到根基！ 耶和華啊，求你記念這仇！

Ne zaboravi, Jahve, sinovima Edoma kako su u dan kobni Jeruzalemov vikali oni: “Rušite! Srušite ga do temelja!”

8 將要被滅的巴比倫城啊， 報復你像你待我們的，那人便為有福！

Kćeri babilonska, pustošiteljice, blažen koji ti vrati milo za drago za sva zla što si nam ih nanijela!

9 拿你的嬰孩摔在磐石上的， 那人便為有福！

Blažen koji zgrabi i smrska o stijenu tvoju dojenčad!