< 詩篇 105 >
1 你們要稱謝耶和華, 求告他的名, 在萬民中傳揚他的作為!
Hina Godema nodone sia: ma! Ea gasa bagade hou olelema! Ea hamobe amo fifi asi gala huluanema olelema!
Hina Godema nodone gesami hea: le ima! Amola liligi noga: idafa Ea hamobe amo adodoma.
3 要以他的聖名誇耀! 尋求耶和華的人,心中應當歡喜!
Nini da Ea fi dunuba: le, hahawane nodoma. Amola dunu huluane Ema nodone sia: ne gadobe amo da hahawane nodoma: ma.
Hina Gode Ea fidima: ne lala masa, amola Ema mae yolele nodonanoma!
5 他僕人亞伯拉罕的後裔, 他所揀選雅各的子孫哪, 你們要記念他奇妙的作為和他的奇事, 並他口中的判語。
Dilia da Gode Ea hawa: hamosu dunu A: ibalaha: me amola Ya: igobe, Hi ilegele lai, egaga fifi mana. Dilia da Gode Ea musa: degabo hame ba: su hou hamoi amo dawa: ma, amola se imunusa: fofada: su Ea hamoi, amo bu dawa: ma.
Hina Gode da ninia Gode. Ea hamoma: ne sia: i, E da osobo bagade fifi asi huluane ilima sia: i.
8 他記念他的約,直到永遠; 他所吩咐的話,直到千代-
E da Ea Gousa: su sema hamoi amo eso huluane mae fisili ouligilalumu. E hamomusa: ilegei da fifi manebe 1,000 bobaligila masunu, ilima dialumu.
E da A: ibalaha: me amola Aisage elama hamomusa: ilegele sia: i, amo E da gagui dialumu.
10 他又將這約向雅各定為律例, 向以色列定為永遠的約,
Hina Gode da Ya: igobema eso huluane dialoma: ne gousa: su hamoi.
E amane ilegele sia: i, “Na da Ga: ina: ne soge dima imunu. Amo soge da di fawane gaguli esalumu.”
12 當時,他們人丁有限,數目稀少, 並且在那地為寄居的。
Gode Ea fi dunu da bagahame galu. Ilia da Ga: ina: ne soge ganodini ga fi dunu agoane ba: i.
Ilia da soge enoga enogaia udigili lafiadalu. Ilia da fifilai enoga enogaia udigili lafiadalu.
14 他不容甚麼人欺負他們, 為他們的緣故責備君王,
Be Gode da ili gaga: iba: le, eno fi da ili hame banenesi. Ili gaga: ma: ne, Gode da eno hina bagade dunu ilima amane sisane i,
15 說:不可難為我受膏的人, 也不可惡待我的先知。
“Na ilegei hawa: hamosu dunu, ilima mae se nabasima. Na balofede dunuma, mae digili ba: ma!”
16 他命饑荒降在那地上, 將所倚靠的糧食全行斷絕,
Hina Gode da ilia sogega ha: iasi amola ilia ha: i manu logo hedofai dagoi.
Be E da dunu ea dio amo Yousefe, (e da udigili hawa: hamomusa: bidi lai) amo ili bisima: ne asunasi.
Ea emo da sia: inega la: gi amola ea galogoa sisiga: le, ouli gisa: gisu ba: i.
E da se nabawane ouesalu amogainini ea musa: ba: la: lusu liligi da dafawane doaga: i dagoi ba: i. Hina Gode Ea sia: da ea ba: la: lusu da dafawane olelei.
20 王打發人把他解開, 就是治理眾民的,把他釋放,
Amalalu, Idibidi hina bagade (e da fifi asi gala bagohame ouligisu) ea se iasu diasu logo doasima: ne sia: i.
E da Yousefe amo Idibidi gamane ouligima: ne sia: i. E da Idibidi soge huluane, ea fawane ouligima: ne sia: i. Yousefe da eagene dunu amola hina bagade
22 使他隨意捆綁他的臣宰, 將智慧教導他的長老。
Hina bagade ea sia: beba: le, Yousefe da eagene dunu amola hina bagade ea fada: i sia: su dunu huluanema ouligi galu.
Amalalu, Ya: igobe da Idibidi sogega asili, ha: ini fi.
24 耶和華使他的百姓生養眾多, 使他們比敵人強盛,
Hina Gode da Ea fi dunuma, mano bagohame i. E da ilima ha lai dunu baligima: ne, gasa bagade Ea fi dunuma i.
25 使敵人的心轉去恨他的百姓, 並用詭計待他的僕人。
Hina Gode da hamobeba: le, Idibidi dunu da Gode Ea fi dunuma bagade higasu. Idibidi dunu da Isala: ili dunuma bagadewane ogogosu.
Amalalu, Gode da Ea ilegei hawa: hamosu dunu Mousese amola Elane ela asunasi.
Ela da Gode Ea gasa bagade hou amola musa: hame ba: su hou amo Idibidi soge ganodini hamoi.
Gode da Idibidi sogega gasi iasi. Be Idibidi dunu da Ea hamoma: ne sia: i nabawane hame hamoi.
E da ilia hano huluane maga: me a: i asili, menabo huluane bogogia: i.
30 在他們的地上以及王宮的內室, 青蛙多多滋生。
Guama da ilia soge huluane nabalesi. Hina bagade ea diasu amolawane guamaga nabalesi.
31 他說一聲,蒼蠅就成群而來, 並有虱子進入他們四境。
Gode da hamoma: ne sia: beba: le, gagoba: amola mimini da soge huluane ganodini bagadewane wa: le lafia: su.
32 他給他們降下冰雹為雨, 在他們的地上降下火焰。
E da gibu mae iawane, mugene amola ha: ha: na fawane ilia sogega iasi.
33 他也擊打他們的葡萄樹和無花果樹, 毀壞他們境內的樹木。
Amoga E da ilia waini efe amola figi ifa amola ifa huluane gugunufinisi dagoi.
E da hamoma: ne sia: beba: le, danuba: wa: i osea: i, idimu hamedeidafa, amo ilima asunasi.
Ilia da ifalabo amola ha: i manu bugi amo huluane na dagoi.
36 他又擊殺他們國內一切的長子, 就是他們強壯時頭生的。
E da Idibidi sosogo fi magobo dunu mano huluane fane lelegei.
37 他領自己的百姓帶銀子金子出來; 他支派中沒有一個軟弱的。
Amalalu, E da Isala: ili dunu gadili oule asi. Ilia da silifa amola gouli gisawene gadili asi. Ilia huluane da dagumui amola gasa bagade ba: i.
38 他們出來的時候,埃及人便歡喜; 原來埃及人懼怕他們。
Idibidi dunu da iliba: le beda: i, amola ili ahoabeba: le hahawane ba: i.
Gode da Ea fi dunuma mu mobiga dedeboi. Amola gasia hadigima: ne lalu iasi.
40 他們一求,他就使鵪鶉飛來, 並用天上的糧食叫他們飽足。
Ilia Ema edegeiba: le, e da ilima aiyei (quail) sio i. E da Hebeneganini, ili sadima: ne, ha: i manu i.
41 他打開磐石,水就湧出; 在乾旱之處,水流成河。
E da igi da: iya fabeba: le, hano fudagala: le, musa: le sa: ili, hano bagadewane hafoga: i sogega hano yogo asi.
E da musa: Ea hawa: hamosu dunu A: ibalaha: mema hadigi ilegele sia: su, amo bu dawa: i.
Amaiba: le, e da Ea ilegei fi dunu gadili oule asi. Amola ilia da hahawaneba: le, nodone gesami hea: i amola wele sia: i.
44 他將列國的地賜給他們, 他們便承受眾民勞碌得來的,
45 好使他們遵他的律例, 守他的律法。 你們要讚美耶和華!
Ea fi dunu da Ea sema amo noga: le nabawane hamoma: ne, amola Ea hamoma: ne sia: i amo huluane noga: le fa: no bobogema: ne, E da eno dunu fi ilia soge samogene, Ea fi dunuma i. Amola Ea fi dunu da eno dunu ilia bugili nasu soge gesoama: ne, E da logo doasi. Hina Godema nodoma!