箴言 1
1 以色列王大衛兒子所羅門的箴言：
Goe buga ganodini malasu amo Soloumone (Da: ibidi ea mano) Isala: ili hina bagade da dedei.
2 要使人曉得智慧和訓誨， 分辨通達的言語，
Goe da malasu amo ea di bagade fidimuyo amola dia noga: le hou moloi ba: ma: ne amola hou ida: iwanedafa olelesa. Amola noga: le amo sia: dawa: ma: ne ea bai da gududafa.
3 使人處事領受智慧、 仁義、公平、正直的訓誨，
Amola ilia da dima noga: le hou moloi ahoanoma: ne olelesa amola defele hamoma: ne olelesa.
4 使愚人靈明， 使少年人有知識和謀略，
Amola ilia di dawa: loma: ne hamosa amola dunu dawa: su bagade olelesa eno dunu goi olelema: ne.
5 使智慧人聽見，增長學問， 使聰明人得着智謀，
Amo sia: dedei da bagade dawa: su dunu ilima dawa: loma: ne, olelesu amola moloidafa hou imunu.
6 使人明白箴言和譬喻， 懂得智慧人的言詞和謎語。
Amasea, ilia da malasu wamolegei bai amo noga: le dawa: ma: ne amola malasu da moloi dunu ea hou heda: ma: ne eno hou doaga: sea, dawa: ma: ne olelesa.
7 敬畏耶和華是知識的開端； 愚妄人藐視智慧和訓誨。
Di da bagade dawa: su hou lamu hanai galea, hidadea Godema nodone dawa: ma. Gagaoui dunu ilia da dawa: su bagade lama: ne hame asigisa, amola moloidafa hou dawa: mu higasa.
8 我兒，要聽你父親的訓誨， 不可離棄你母親的法則；
Nagofe! Dia noga: le nabima, dia ada amola ame elea sia: sea.
9 因為這要作你頭上的華冠， 你項上的金鍊。
Elea olelebe amo ea dia hou da gado heda: mu amola dia hamobe liligi da nina: hamoi habuga o galogoaga gisa: gisu amo ba: le defele ba: mu.
10 我兒，惡人若引誘你， 你不可隨從。
Nagofe dia! Wadela: le hamosu dunu ilia dima adoba: sea, di amoma maedafa madelama.
11 他們若說：你與我們同去， 我們要埋伏流人之血， 要蹲伏害無罪之人；
Ilia sia: sa, “Misa! Ninia hedemusa: noga: i dunu medole legemusa: hogola masunu.
Amaiba: le ninia asili, hahawane esalebe dunu ba: sea, hedolowane medole legemu. (Sheol h7585)
13 我們必得各樣寶物， 將所擄來的，裝滿房屋；
Amasea ninia ilia liligi lale ninia diasuga gaguli masunu amola ninia da liligi gagui dunu agoai esalumu.
14 你與我們大家同分， 我們共用一個囊袋；
Misa! Ninima madelama! Amola ninia wamolai liligi gilisili gagumu.”
15 我兒，不要與他們同行一道， 禁止你腳走他們的路。
Nagofe! Agoai dunu ilima mae gilisima amola di gasigama.
16 因為，他們的腳奔跑行惡； 他們急速流人的血，
Ilia da gasa bagadewane eso huluane eno dunu medole legemusa: momagei esala.
17 好像飛鳥， 網羅設在眼前仍不躲避。
Amola di da sio di hanai amo sio sa: ima: ne sani amoga gaguma: ne e ba: lalea hame ligisisa.
18 這些人埋伏，是為自流己血； 蹲伏，是為自害己命。
Be dunu nowa e amane hamosea, e da hina: bogoma: ne sani amoga hina: sa: ima: ne logo hogosa.
19 凡貪戀財利的，所行之路都是如此； 這貪戀之心乃奪去得財者之命。
Wamolasu e da ea wamolasu hamobeba: le da bogosu ba: mu. Nowa da nimi gasa fi hou bagade hamosea da bogosu ba: mu.
20 智慧在街市上呼喊， 在寬闊處發聲，
Nabima! Bagade Dawa: su Hou da welala amola logoga amola gilisisu bidi lama: ne diasu sogega welala.
21 在熱鬧街頭喊叫， 在城門口，在城中發出言語，
Gasa gala welala amola fi sogebi logo holeiga amola dunu huluane gilisibi amola misini gilisisu sogebi.
22 說：你們愚昧人喜愛愚昧， 褻慢人喜歡褻慢， 愚頑人恨惡知識，要到幾時呢？
Gagaoui dunu habowali dili da gagaoui esaloma: bela: ? Habowali dilia da Bagade Dawa: su Hou amoma higale oufesega: ma: bela: ? Amola habogala dawa: lama: bela: ?
23 你們當因我的責備回轉； 我要將我的靈澆灌你們， 將我的話指示你們。
Na da dilima gagabole sia: sea, dilia noga: le nabima! Na da hahawane sia: olelesa amola na dawa: dilima olelemu.
24 我呼喚，你們不肯聽從； 我伸手，無人理會；
Na da dilima welalu amola dili misa: ne sia: nanu, be dilia da hame nabi amola dilia da na sia: be hame dawa: digi.
25 反輕棄我一切的勸戒， 不肯受我的責備。
Dili da na fada: i sia: i higa: i amola na olelei amola dili da amane hamomusa: hame hanai amola na gagabosu hame nabi.
26 你們遭災難，我就發笑； 驚恐臨到你們，我必嗤笑。
Amaiba: le, dilia da da: i dioi doaga: sea na da diliba: le oufesega: mu amola na da dili gadele oumu dilima beda: ga da: i dioi doaga: sea.
27 驚恐臨到你們，好像狂風； 災難來到，如同暴風； 急難痛苦臨到你們身上。
Adi liligi, mulu mabe amo defele se fo mabe defele dilima da: i dioi amola se nabasu doaga: sea,
28 那時，你們必呼求我，我卻不答應， 懇切地尋找我，卻尋不見。
dilia da hahawane bagade dawa: su esalusu hogomu amola wemu. Be na da hame nabimu. Dilia da na hogoi helemu. Be amomane dilia da na hame ba: mu.
29 因為，你們恨惡知識， 不喜愛敬畏耶和華，
Dili da musa: Bagade Dawa: su Hou hogomusa: hame hamosu amola dili da Gode Ea moloidafa hou nabimu higasu.
30 不聽我的勸戒， 藐視我一切的責備，
Dili da na sia: amo hame nabasu amola na olelesea amoga hame dawa: su.
31 所以必吃自結的果子， 充滿自設的計謀。
Amaiba: le dili da dilia higa: i amo ea bidi lamu. Amola dili hou amo hamoiba: le, dilia da olomu.
32 愚昧人背道，必殺己身； 愚頑人安逸，必害己命。
Hame dawa: su dunu ilia bogosu bai da ilia Bagade Dawa: su Hou amo higasa. Amola gagaoui dunu ilia da ilia gagaoui hou amoga ilila: wadela: sa.
33 惟有聽從我的，必安然居住， 得享安靜，不怕災禍。
Nowa da nama nabasu hou hamosea amo da gaga: su ba: mu, amola e da udigili beda: su hou bai hame ba: mu.
