箴言 24
1 你不要嫉妒惡人， 也不要起意與他們相處；
ʻOua naʻa ke meheka ki he kakai angakovi, pea ʻoua naʻa ke holi ke kau mo kinautolu.
2 因為，他們的心圖謀強暴， 他們的口談論奸惡。
He ʻoku fakakaukau ʻa honau loto ki he fakaʻauha, pea lea ʻa honau loungutu ki he fakamaveuveu.
3 房屋因智慧建造， 又因聰明立穩；
Ko e meʻa ʻi he poto ʻoku langa ai ha fale; pea ʻoku fokotuʻumaʻu ia ʻi he faʻa fakakaukau:
4 其中因知識充滿各樣美好寶貴的財物。
Pea ko e meʻa ʻi he faʻa ʻilo ʻe fakapito ai ʻae ngaahi potu fale ʻaki ʻae ngaahi koloa mahuʻinga mo lelei.
5 智慧人大有能力； 有知識的人力上加力。
ʻOku mālohi ʻae tangata ʻoku poto, ʻio, ʻoku fakatupu ʻe he tangata faʻa ʻilo ʻa hono mālohi.
6 你去打仗，要憑智謀； 謀士眾多，人便得勝。
He te ke fakahoko hoʻo tau ʻi he fakakaukau poto: pea ʻi he tokolahi ʻa hono fakakaukauʻi ʻoku ai ʻae tuʻumālie.
7 智慧極高，非愚昧人所能及， 所以在城門內不敢開口。
ʻOku ʻikai faʻa tatae ʻae poto ʻe he vale: ʻoku ʻikai mafaʻa hono ngutu ʻi he matapā.
8 設計作惡的， 必稱為奸人。
Ko ia ʻoku filioʻi ki he fai ʻo ha kovi ʻe ui ia ko e tangata pauʻu.
9 愚妄人的思念乃是罪惡； 褻慢者為人所憎惡。
Ko e mahalo ʻae vale ko e angahala ia: pea ko ia ʻoku faʻa manuki ko e fakalielia ia ki he kakai.
10 你在患難之日若膽怯， 你的力量就微小。
Kapau te ke pongia ʻi he ʻaho ʻoe mamahi, ta ʻoku siʻi ho mālohi.
11 人被拉到死地，你要解救； 人將被殺，你須攔阻。
Kapau te ke taʻofi ke ʻoua naʻa ke fakamoʻui ʻakinautolu kuo takina ki he mate, pea mo kinautolu kuo teu ke tāmateʻi;
12 你若說：這事我未曾知道， 那衡量人心的豈不明白嗎？ 保守你命的豈不知道嗎？ 他豈不按各人所行的報應各人嗎？
Kapau te ke pehē, “Vakai, naʻe ʻikai te mau ʻilo ki ai;” ʻikai ʻoku tokangaʻi ia ʻe ia ʻoku ne ʻafioʻi ʻae loto? Pea ko ia ʻoku ne tauhi ho laumālie, ʻikai ʻoku ne ʻilo ia ki ai? Pea ʻikai ʻe ʻatu ʻe ia ki he tangata taki taha ʻae fakatatau ʻo ʻene ngaahi ngāue?
13 我兒，你要吃蜜，因為是好的； 吃蜂房下滴的蜜便覺甘甜。
ʻE hoku foha, kai ʻe koe ʻae honi, koeʻuhi ʻoku lelei ia; pea mo e ngeʻesi ʻoe hone ʻaia ʻoku melie ki ho ngutu:
14 你心得了智慧，也必覺得如此。 你若找着，至終必有善報； 你的指望也不致斷絕。
ʻE pehē ʻae ʻiloʻi ʻoe poto ki ho laumālie: ʻoka ke ka maʻu ia, ʻe hoko ai ʻae totongi, pea ʻe ʻikai motuhi hoʻo ʻamanaki.
15 你這惡人，不要埋伏攻擊義人的家； 不要毀壞他安居之所。
ʻE tangata angakovi, ʻoua naʻa ke toiʻi mo lamasi ʻae fale ʻoe māʻoniʻoni; ʻoua naʻa ke maumauʻi hono nofoʻanga:
16 因為，義人雖七次跌倒，仍必興起； 惡人卻被禍患傾倒。
He ka hinga ʻae tangata angatonu ke liunga fitu, ʻoku ne toetuʻu hake: ka ʻe tō ʻae angahala ki he kovi.
17 你仇敵跌倒，你不要歡喜； 他傾倒，你心不要快樂；
ʻOua naʻa ke fiefia ʻoka tō hifo ho fili, pea ʻoua naʻa fiefia ho loto ʻoka tūkia ia:
18 恐怕耶和華看見就不喜悅， 將怒氣從仇敵身上轉過來。
Telia naʻa ʻafioʻi ia ʻe Sihova, pea kovi ia ʻi hono ʻao, pea ne fakatafoki hono houhau meiate ia.
19 不要為作惡的心懷不平， 也不要嫉妒惡人；
ʻOua naʻa ke kau mo e kakai angakovi, pea ʻoua naʻa ke meheka ki he kakai angahala;
20 因為，惡人終不得善報； 惡人的燈也必熄滅。
Koeʻuhi ʻe ʻikai ha totongi lelei ki he angakovi: ʻe tāmateʻi ke mate ʻae maama ʻae angahala.
21 我兒，你要敬畏耶和華與君王， 不要與反覆無常的人結交，
ʻE hoku foha, ke ke manavahē koe kia Sihova, pea mo e tuʻi: pea ʻoua naʻa ke kau kiate kinautolu ʻoku loto feliliuʻaki:
22 因為他們的災難必忽然而起。 耶和華與君王所施行的毀滅， 誰能知道呢？
Koeʻuhi ʻe tupu fakafokifā ʻenau tuʻutāmaki; pea ko hai ʻoku ne ʻiloʻi hona tautea fakatouʻosi?
23 以下也是智慧人的箴言： 審判時看人情面是不好的。
Ko e ngaahi meʻa ni foki ʻoku kau ki he poto. ʻOku ʻikai lelei ke filifilimānako ki he kakai ʻi he fai ʻoe fakamaau.
24 對惡人說「你是義人」的， 這人萬民必咒詛，列邦必憎惡。
Ko ia ʻoku lea ʻo pehē ki he angakovi, “Ko e māʻoniʻoni koe;” ʻe fakamalaʻia ia ʻe he kakai, ʻe fehiʻa ʻaupito ki ai ʻae ngaahi puleʻanga:
25 責備惡人的，必得喜悅； 美好的福也必臨到他。
Ka ʻe hoko ʻae monūʻia kiate kinautolu ʻoku valokiʻi ia, mo e tāpuaki ʻoe lelei ʻe hoko kiate kinautolu.
26 應對正直的，猶如與人親嘴。
ʻE fekita ʻae kakai ki hono loungutu ʻo ia ʻoku faʻa tali aki ʻae lea ʻoku totonu.
27 你要在外頭預備工料， 在田間辦理整齊， 然後建造房屋。
Ke teuteu hoʻo ngāue ʻituʻa, pea ke teuteu ia ke taau mo koe ʻae ngoue; pea ke toki langa ho fale.
28 不可無故作見證陷害鄰舍， 也不可用嘴欺騙人。
ʻOua naʻa ke fakamoʻoni meʻa ki ho kaungāʻapi taʻehanototonu; pea ʻoua naʻa ke kākā ʻaki ho loungutu.
29 不可說：人怎樣待我，我也怎樣待他； 我必照他所行的報復他。
ʻOua naʻa ke pehē, “Te u fai kiate ia ʻo hangē ko ʻene fai kiate au: te u ʻatu ki he tangata ʻo tatau mo ʻene ngāue.”
30 我經過懶惰人的田地、 無知人的葡萄園，
Naʻaku ʻalu atu ki he ngoue ʻae fakapikopiko, mo e ngoue vaine ʻae tangata taʻefakakaukau;
31 荊棘長滿了地皮， 刺草遮蓋了田面， 石牆也坍塌了。
Pea vakai, kuo vaoa ia ʻi he ʻakau talatala, pea ʻufiʻufi ia ʻaki ʻae talatalaʻāmoa, pea kuo maumau hono ʻā maka ʻo ia.
32 我看見就留心思想； 我看着就領了訓誨。
Naʻaku toki mamata, pea u fifili lahi ki ai: naʻaku sio ki ai, pea ne akonakiʻi au.
33 再睡片時，打盹片時， 抱着手躺臥片時，
ʻIo, ʻe toe siʻi pe ʻae mohe, ʻe toe siʻi mo e moʻumohea, ʻe toe siʻi mo e fehulunaki ʻoe nima ke mohe:
34 你的貧窮就必如強盜速來， 你的缺乏彷彿拿兵器的人來到。
Pea pehē, ʻe haʻu ai hoʻo masiva ʻo hangē ha taha ʻoku fononga mai; mo hoʻo paea ʻo hangē ha tangata ʻoku toʻo mahafu.
