< 箴言 17 >

1 設筵滿屋,大家相爭, 不如有塊乾餅,大家相安。
Aduane mmɔwe a asomdwoeɛ wɔ ho yɛ sene efie a apontoɔ ahyɛ no ma a nso basabasayɛ wɔ mu.
2 僕人辦事聰明,必管轄貽羞之子, 又在眾子中同分產業。
Ɔsomfoɔ nyansafoɔ bɛdi ɔba nimguasefoɔ so, na ɔbɛnya ne kyɛfa wɔ agyapadeɛ no mu sɛ anuanom no mu baako.
3 鼎為煉銀,爐為煉金; 惟有耶和華熬煉人心。
Kyɛmferɛ wɔ hɔ ma dwetɛ na fononoo wɔ hɔ ma sikakɔkɔɔ nanso Awurade na ɔsɔ akoma hwɛ.
4 行惡的,留心聽奸詐之言; 說謊的,側耳聽邪惡之語。
Omumuyɛfoɔ tie nsusuiɛ bɔne; ɔtorofoɔ yɛ aso ma adwen bɔne tɛkrɛma.
5 戲笑窮人的,是辱沒造他的主; 幸災樂禍的,必不免受罰。
Deɛ ɔdi ahiafoɔ ho fɛ no bu wɔn Yɛfoɔ animtiaa; na deɛ ɔfoa amanehunu soɔ no bɛnya asotwe.
6 子孫為老人的冠冕; 父親是兒女的榮耀。
Mmanananom yɛ mmasiriwa animuonyam, na awofoɔ yɛ wɔn mma ahohoahoa.
7 愚頑人說美言本不相宜, 何況君王說謊話呢?
Anokrokro nyɛ mma ɔkwasea, saa ara na ano a ɛdi torɔ mfata ɔhene.
8 賄賂在餽送的人眼中看為寶玉, 隨處運動都得順利。
Kɛtɛasehyɛ daadaa deɛ ɔma; ɔgye sɛ ɛbɛma no nkonim.
9 遮掩人過的,尋求人愛; 屢次挑錯的,離間密友。
Deɛ ɔbu nʼani gu mfomsoɔ so no ma ɔdɔ ɛkwan, na deɛ ɔbɔ soɔ no tete nnamfonom ntam.
10 一句責備話深入聰明人的心, 強如責打愚昧人一百下。
Nkaanim sɔ onipa a ɔwɔ nhunumu ani sene mmaa ɔha a wɔbɔ ɔkwasea.
11 惡人只尋背叛, 所以必有嚴厲的使者奉差攻擊他。
Onipa bɔnefoɔ ani wɔ atuateɛ nko ara so na wɔbɛsoma odwumayɛfoɔ tirimuɔdenfoɔ akɔ ne so.
12 寧可遇見丟崽子的母熊, 不可遇見正行愚妄的愚昧人。
Ɛyɛ sɛ wobɛhyia sisire a wɔawia ne mma sene ɔkwasea a ɔregyimie.
13 以惡報善的, 禍患必不離他的家。
Sɛ obi de bɔne tua papa so ka a, bɔne rempa ne fie da.
14 紛爭的起頭如水放開, 所以,在爭鬧之先必當止息爭競。
Ntɔkwa ahyɛaseɛ te sɛ deɛ wɔretue suka; enti gyae ma ɛnka na ankɔfa ɔham amma.
15 定惡人為義的,定義人為惡的, 這都為耶和華所憎惡。
Sɛ wɔbɛgyaa deɛ ɔdi fɔ ne sɛ wɔbɛbu deɛ ɔdi bem kumfɔ no, Awurade kyiri ne mmienu.
16 愚昧人既無聰明, 為何手拿價銀買智慧呢?
Sika a ɛwɔ ɔkwasea nsam ho nni mfasoɔ, ɛfiri sɛ ɔnni botaeɛ biara sɛ ɔbɛhunu nyansa.
17 朋友乃時常親愛, 弟兄為患難而生。
Adamfo kyerɛ ɔdɔ ɛberɛ nyinaa mu, wɔwo onua barima ma ahokyere berɛ.
18 在鄰舍面前擊掌作保 乃是無知的人。
Obi a ɔnni adwene no na ɔde ne nsa hyɛ krataa ase di akagyinamu nam so de si awowa ma ne yɔnko.
19 喜愛爭競的,是喜愛過犯; 高立家門的,乃自取敗壞。
Deɛ ɔpɛ ntɔkwa no dɔ bɔne; deɛ ɔsi ɛpono tentene no frɛfrɛ ɔsɛeɛ.
20 心存邪僻的,尋不着好處; 舌弄是非的,陷在禍患中。
Onipa a ɔwɔ akoma kontonkyi no nnya nkɔsoɔ; deɛ ne tɛkrɛma daadaa no tɔ amaneɛ mu.
21 生愚昧子的,必自愁苦; 愚頑人的父毫無喜樂。
Deɛ ɔwo ɔba kwasea no di awerɛhoɔ; ɔba kwasea agya nni anigyeɛ.
22 喜樂的心乃是良藥; 憂傷的靈使骨枯乾。
Akoma mu anigyeɛ yɛ aduro ɛsa yadeɛ, nanso honhom a apɛkyɛ no wewe nnompe.
23 惡人暗中受賄賂, 為要顛倒判斷。
Omumuyɛfoɔ gye adanmudeɛ wɔ esum ase de kyea atɛntenenee.
24 明哲人眼前有智慧; 愚昧人眼望地極。
Onipa a ɔwɔ nhunumu no ani kɔ nyansa so, na ɔkwasea toto nʼani kɔsi asase ano.
25 愚昧子使父親愁煩, 使母親憂苦。
Ɔba kwasea hyɛ nʼagya awerɛhoɔ, na ɔma deɛ ɔnyinsɛnee no no di yea.
26 刑罰義人為不善; 責打君子為不義。
Ɛnyɛ sɛ wɔtwe deɛ ɔdi bem aso, anaasɛ wɔtwa adwumayɛfoɔ mmaa wɔ wɔn nokorɛdie enti.
27 寡少言語的,有知識; 性情溫良的,有聰明。
Ɔnimdefoɔ dwene nʼanom kasa ho, na deɛ ɔwɔ nhunumu no wɔ abodwoɔ.
28 愚昧人若靜默不言也可算為智慧; 閉口不說也可算為聰明。
Mpo sɛ ɔkwasea yɛ dinn a wɔbu no sɛ ɔnyansafoɔ, na sɛ ɔmua nʼano a wɔbu no sɛ ɔwɔ nhunumu.

< 箴言 17 >