< 箴言 17 >
1 設筵滿屋,大家相爭, 不如有塊乾餅,大家相安。
Bolji je zalogaj suha kruha s mirom nego sa svađom kuća puna žrtvene pečenke.
2 僕人辦事聰明,必管轄貽羞之子, 又在眾子中同分產業。
Razuman sluga vlada nad sinom sramotnim i s braćom će dijeliti baštinu.
Taljika je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Jahve sam.
4 行惡的,留心聽奸詐之言; 說謊的,側耳聽邪惡之語。
Zločinac rado sluša usne prijevarne, i lažac spremno prisluškuje pogubnu jeziku.
5 戲笑窮人的,是辱沒造他的主; 幸災樂禍的,必不免受罰。
Tko se ruga siromahu, podruguje se Stvoritelju njegovu, i tko se veseli nesreći, ne ostaje bez kazne.
Unuci su vijenac starcima, a sinovima ures oci njihovi.
Ne dolikuje budali uzvišena besjeda, a još manje odličniku usne lažljive.
8 賄賂在餽送的人眼中看為寶玉, 隨處運動都得順利。
Dar je čarobni kamen u očima onoga koji ga daje: kamo se god okrene, uspijeva.
9 遮掩人過的,尋求人愛; 屢次挑錯的,離間密友。
Tko prikriva prijestup, traži ljubav, a tko glasinu širi, razgoni prijatelje.
10 一句責備話深入聰明人的心, 強如責打愚昧人一百下。
Razumna se ukor jače doima nego bezumna stotina udaraca.
11 惡人只尋背叛, 所以必有嚴厲的使者奉差攻擊他。
Opak čovjek ide samo za zlom, ali se okrutan glasnik šalje na nj.
12 寧可遇見丟崽子的母熊, 不可遇見正行愚妄的愚昧人。
Bolje je nabasati na medvjedicu kojoj ugrabiše mlade nego na bezumnika u njegovoj ludosti.
Tko dobro zlom uzvraća neće ukloniti nesreću od doma svojeg.
14 紛爭的起頭如水放開, 所以,在爭鬧之先必當止息爭競。
Zametnuti svađu isto je kao pustiti poplavu: stoga prije nego svađa izbije, udalji se!
15 定惡人為義的,定義人為惡的, 這都為耶和華所憎惡。
Tko opravdava krivoga i tko osuđuje pravoga, obojica su mrski Jahvi.
Čemu novac u ruci bezumnomu? Da njime mudrost kupi, kad nema razbora!
Prijatelj ljubi u svako vrijeme, a u nevolji i bratom postaje.
Nerazuman čovjek daje ruku i jamči pred svojim bližnjim.
19 喜愛爭競的,是喜愛過犯; 高立家門的,乃自取敗壞。
Grijeh ljubi tko ljubi svađu, i tko visoko diže svoja vrata, traži propast.
20 心存邪僻的,尋不着好處; 舌弄是非的,陷在禍患中。
Opak srcem ne nalazi sreće, i komu je jezik zao, zapada u nesreću.
21 生愚昧子的,必自愁苦; 愚頑人的父毫無喜樂。
Tko rodi bezumna, na tugu mu je; a nije veseo ni otac budale.
Veselo je srce izvrstan lijek, a neveseo duh suši kosti.
Opaki prima dar iz njedara da bi iskrivio putove pravici.
Razuman ima mudrost pred sobom, a bezumniku su oči na kraj zemlje.
Briga je ocu bezuman sin i žalost roditeljki svojoj.
Ne valja kažnjavati pravednika, a nije pravo ni tući odličnike.
Tko usteže svoje riječi, razumije mudrost, i razuman je čovjek mirna duha.
28 愚昧人若靜默不言也可算為智慧; 閉口不說也可算為聰明。
I luđak se smatra mudrim kada šuti i razumnim kad susteže svoje usne.