箴言 14
1 智慧婦人建立家室； 愚妄婦人親手拆毀。
Mudra žena zida kuæu svoju, a luda svojim rukama raskopava.
2 行動正直的，敬畏耶和華； 行事乖僻的，卻藐視他。
Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putovima, prezire ga.
3 愚妄人口中驕傲，如杖責打己身； 智慧人的嘴必保守自己。
U ustima je bezbožnikovijem prut oholosti, a mudre èuvaju usta njihova.
4 家裏無牛，槽頭乾淨； 土產加多乃憑牛力。
Gdje nema volova, èiste su jasle; a obilata je ljetina od sile volovske.
5 誠實見證人不說謊話； 假見證人吐出謊言。
Istinit svjedok ne laže, a lažan svjedok govori laž.
6 褻慢人尋智慧，卻尋不着； 聰明人易得知識。
Potsmjevaè traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnomu je znanje lako naæi.
7 到愚昧人面前， 不見他嘴中有知識。
Idi od èovjeka bezumna, jer neæeš èuti pametne rijeèi.
8 通達人的智慧在乎明白己道； 愚昧人的愚妄乃是詭詐。
Mudrost je pametnoga da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnijeh prijevara.
9 愚妄人犯罪，以為戲耍； 正直人互相喜悅。
Bezumnima je šala grijeh, a meðu pravednima je dobra volja.
10 心中的苦楚，自己知道； 心裏的喜樂，外人無干。
Srce svaèije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne miješa se drugi.
11 奸惡人的房屋必傾倒； 正直人的帳棚必興盛。
Dom bezbožnièki raskopaæe se, a koliba pravednijeh cvjetaæe.
12 有一條路，人以為正， 至終成為死亡之路。
Neki se put èini èovjeku prav, a kraj mu je put k smrti.
13 人在喜笑中，心也憂愁； 快樂至極就生愁苦。
I od smijeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
14 心中背道的，必滿得自己的結果； 善人必從自己的行為得以知足。
Putova svojih nasitiæe se ko je izopaèena srca, ali ga se kloni èovjek dobar.
15 愚蒙人是話都信； 通達人步步謹慎。
Lud vjeruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
16 智慧人懼怕，就遠離惡事； 愚妄人卻狂傲自恃。
Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
17 輕易發怒的，行事愚妄； 設立詭計的，被人恨惡。
Nagao èovjek èini bezumlje, a pakostan je èovjek mrzak.
18 愚蒙人得愚昧為產業； 通達人得知識為冠冕。
Ludi našljeðuje bezumlje, a razboriti vjenèava se znanjem.
19 壞人俯伏在善人面前； 惡人俯伏在義人門口。
Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednoga.
20 貧窮人連鄰舍也恨他； 富足人朋友最多。
Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
21 藐視鄰舍的，這人有罪； 憐憫貧窮的，這人有福。
Ko prezire bližnjega svojega griješi; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
22 謀惡的，豈非走入迷途嗎？ 謀善的，必得慈愛和誠實。
Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? a milost i vjera biæe onima koji smišljaju dobro.
23 諸般勤勞都有益處； 嘴上多言乃致窮乏。
U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
24 智慧人的財為自己的冠冕； 愚妄人的愚昧終是愚昧。
Mudrima je vijenac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnijeh ostaje bezumlje.
25 作真見證的，救人性命； 吐出謊言的，施行詭詐。
Istinit svjedok izbavlja duše, a lažan govori prijevaru.
26 敬畏耶和華的，大有倚靠； 他的兒女也有避難所。
U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utoèište.
27 敬畏耶和華就是生命的泉源， 可以使人離開死亡的網羅。
Strah je Gospodnji izvor životu da se èovjek saèuva od prugala smrtnijeh.
28 帝王榮耀在乎民多； 君王衰敗在乎民少。
U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
29 不輕易發怒的，大有聰明； 性情暴躁的，大顯愚妄。
Ko je spor na gnjev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
30 心中安靜是肉體的生命； 嫉妒是骨中的朽爛。
Život je tijelu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
31 欺壓貧寒的，是辱沒造他的主； 憐憫窮乏的，乃是尊敬主。
Ko èini krivo ubogome, sramoti stvoritelja njegova; a poštuje ga ko je milostiv siromahu.
32 惡人在所行的惡上必被推倒； 義人臨死，有所投靠。
Za zlo svoje povrgnuæe se bezbožnik, a pravednik nada se i na smrti.
33 智慧存在聰明人心中； 愚昧人心裏所存的，顯而易見。
Mudrost poèiva u srcu razumna èovjeka, a što je u bezumnima poznaje se.
34 公義使邦國高舉； 罪惡是人民的羞辱。
Pravda podiže narod, a grijeh je sramota narodima.
35 智慧的臣子蒙王恩惠； 貽羞的僕人遭其震怒。
Mio je caru razuman sluga, ali na sramotna gnjevi se.
