箴言 14
1 智慧婦人建立家室； 愚妄婦人親手拆毀。
Uda amo da asigi dawa: su ida: iwane gala, da ea sosogo fi noga: le ouligisa. Be gagaoui uda da amo sosogo fi hedolo wadela: sa.
2 行動正直的，敬畏耶和華； 行事乖僻的，卻藐視他。
Moloidafa hou hamoma! Amasea, di da dia Hina Godema nabasu hou amo eno dunu ilima olelemu. Be moloi hou hame hamosea, di da Hina Godema hame nabasu hou amo dunu eno ili ba: ma: ne olelesa.
3 愚妄人口中驕傲，如杖責打己身； 智慧人的嘴必保守自己。
Gagaoui dunu da gasa fi hamobeba: le, udigili bagade sia: daha. Be nowa dunu da asigi dawa: su ida: iwane galea, ea sia: noga: i da ema gaga: su liligi agoai gala.
4 家裏無牛，槽頭乾淨； 土產加多乃憑牛力。
Di da bulamagau dia osobo gidinasu hiougisu galea, dia ha: i manu ligisisu diasu da gagoma bagade amoga nabai ba: mu. Be bulamagau hame galea, ha: i manu amola hame ba: mu.
5 誠實見證人不說謊話； 假見證人吐出謊言。
Noga: idafa ba: su dunu da fofada: sea, moloidafa sia: fawane sia: sa. Be moloi hame ba: su dunu da ogogosu fawane sia: sa.
6 褻慢人尋智慧，卻尋不着； 聰明人易得知識。
Hi hou hidale dawa: su dunu da hi hou da bagade dawa: beba: le, da bagade dawa: su hamedafa lamu. Be asigi dawa: su noga: i dunu da hedolo dawa: lamu.
7 到愚昧人面前， 不見他嘴中有知識。
Gagaoui dunu ilima gasigama. Ilia da dima olelemu hamedei.
8 通達人的智慧在乎明白己道； 愚昧人的愚妄乃是詭詐。
Bagade dawa: su dunu da habodane bagade dawa: sala: ? Bai e da adi hamomusa: dawa: sea, e da dawa: iwane hamosa. Amola gagaoui dunu da habodane gagaouila: ? Bai hi da liligi huluane dawa: hi fawane dawa: sa, be e da hame dawa:
9 愚妄人犯罪，以為戲耍； 正直人互相喜悅。
Gagaoui dunu da mae dawa: iwane hahawane wadela: i hou hamosa. Be noga: i dunu da wadela: i hamosea, ilia da gogosiane gogolema: ne olofosu hogosa.
10 心中的苦楚，自己知道； 心裏的喜樂，外人無干。
Dia hahawane hou da dia hou fawane. Amola dia da: i ea hou da dia hou fawane. Eno dunu da dia hou gilisili lamu da hamedei.
11 奸惡人的房屋必傾倒； 正直人的帳棚必興盛。
Wadela: i hamosu dunu ea sosogo fi da hedolowane wadela: lesi dagoi ba: mu. Be dunu ida: iwane ea sosogo fi da gasawane lelumu.
12 有一條路，人以為正， 至終成為死亡之路。
Dunu ilia da logo dialebe ba: sa amola amo da logodafa ilia da dawa: lala. Be amo logo da bogosu doaga: ma: ne diala.
13 人在喜笑中，心也憂愁； 快樂至極就生愁苦。
Hahawane ousa da da: i dioi hou fonobahadi dedebosa. Be fa: no, hahawane hou da dagosea, da: i dioi da dialebe ba: mu.
14 心中背道的，必滿得自己的結果； 善人必從自己的行為得以知足。
Wadela: i hamosu dunu da ilia hamoi defele wadela: i bidi lamu. Be noga: i dunu da ilia hamoi defele bidi ida: iwane lamu.
15 愚蒙人是話都信； 通達人步步謹慎。
Gagaoui dunu da liligi huluane udigili dafawaneyale dawa: mu. Be bagade dawa: su dunu da noga: le ba: lala, hou hi hamobe amo.
16 智慧人懼怕，就遠離惡事； 愚妄人卻狂傲自恃。
Noga: i dawa: su dunu da dawa: iwane ahoabeba: le, wadela: i hou amoga gasigasa. Be gagaoui dunu da mae dawa: iwane hedolo hamosa amola ea ougi hou da hedolo heda: sa.
17 輕易發怒的，行事愚妄； 設立詭計的，被人恨惡。
Nowa dunu da ea ougi hedolo heda: sa da gagaoui hou hamosa. Be noga: i dawa: dunu da asaboiwane ouesalumu.
18 愚蒙人得愚昧為產業； 通達人得知識為冠冕。
Hame dawa: su dunu da ilia gagaoui hou defele wadela: i dabe laha. Be noga: i asigi dawa: su dunu ilia asigi dawa: su hou da asigilamu.
19 壞人俯伏在善人面前； 惡人俯伏在義人門口。
Wadela: i hamosu dunu da hobea moloidafa dunu ilima beguduli amola ilima edegemu.
20 貧窮人連鄰舍也恨他； 富足人朋友最多。
Ema gadenene fi dunu amola dunu huluane da hame gagui dunu ema hame asigisa. Be bagade gagui dunu da ema asigi na: iyado dunu bagohame esalebe ba: sa.
21 藐視鄰舍的，這人有罪； 憐憫貧窮的，這人有福。
Di da hame gagui dunu ilima asigi galea, di da hahawane ba: mu. Be dunu enoma higasu hou da wadela: i bagade.
22 謀惡的，豈非走入迷途嗎？ 謀善的，必得慈愛和誠實。
Di da dunu eno fidima: ne amola hou noga: i hamosea, eno dunu da dima dafawaneyale dawa: le nodomu. Be di da wadela: le hamosea, di da giadofasa.
23 諸般勤勞都有益處； 嘴上多言乃致窮乏。
Nowa da gasa gala hawa: hamosea, e da bidi ida: iwane lamu. Be nowa da udigili esala sia: dalea da hame gagui agoai esalumu.
24 智慧人的財為自己的冠冕； 愚妄人的愚昧終是愚昧。
Noga: i dawa: su dunu da bidi ida: iwane lamu. Be eno dunu ilia da gagaoui dunu ilia udigili gagaoui hou fawane ba: sa.
25 作真見證的，救人性命； 吐出謊言的，施行詭詐。
Ba: su dunu da molole fofada: sea, e da eno dunu ilia esalusu gaga: sa. Be e da ogogole sia: sea, eno dunu ilima hohonosa.
26 敬畏耶和華的，大有倚靠； 他的兒女也有避難所。
Nowa dunu e da Hina Godema nodone beda: sea, e da adi hou doaga: sea, e da mae beda: ne gasalale aligimu. Amola ea sosogo fi amola mano da hahawane gaga: iwane esalumu.
27 敬畏耶和華就是生命的泉源， 可以使人離開死亡的網羅。
Di da bogosu fisimu hanabela: ? Hina Godema nodosu da esalusu hano bubuga: su agoai.
28 帝王榮耀在乎民多； 君王衰敗在乎民少。
Hina bagade da dunu bagohame ouligisia, gasa bagade ba: sa. Be ea dunu fi da hame galea, e amola da hamedei ba: mu.
29 不輕易發怒的，大有聰明； 性情暴躁的，大顯愚妄。
Noga: i asigi dawa: su dunu da asaboiwane esalebe ba: sa. Be di da hedolowane ougisia, amo da dia gagaoui hou olelesa.
30 心中安靜是肉體的生命； 嫉妒是骨中的朽爛。
Dia asigi dawa: su ganodini amo asaboi olofosu galea, hahawane ba: mu. Be mudasu hou da olo bagadewane, dia hu amola gasa na dagosa.
31 欺壓貧寒的，是辱沒造他的主； 憐憫窮乏的，乃是尊敬主。
Di da hame gagui dunu banenesisia, di da Gode (E da amo dunu hahamoi) Ema gadesa. Be di da hame gagui ilima asigi hou olelesea, amo da Godema nodone sia: ne gadosu defele gala.
32 惡人在所行的惡上必被推倒； 義人臨死，有所投靠。
Wadela: i hamosu dunu da wadela: i hamobeba: le, ilisu dafamu logo fodosa. Be noga: i dunu da ilia hou ida: iwane gala amoga gaga: i dagoi ba: sa.
33 智慧存在聰明人心中； 愚昧人心裏所存的，顯而易見。
Noga: idafa dawa: su dunu amo ea dogo da dawa: su hou amoga nabai gala. Be gagaoui dunu da noga: i dawa: su hou hamedafa dawa:
34 公義使邦國高舉； 罪惡是人民的羞辱。
Moloidafa hou hamobeba: le, osobo bagade fi da noga: idafa ba: mu. Be wadela: i hou hamobeba: le, osobo bagade fi da gogosiasu ba: mu.
35 智慧的臣子蒙王恩惠； 貽羞的僕人遭其震怒。
Hina bagade dunu da eagene ouligisu noga: i amo hahawane ba: sa. Be eagene ouligisu da noga: le hame hamosea, hina bagade da ema se iasu iaha.
