箴言 10
1 所羅門的箴言： 智慧之子使父親歡樂； 愚昧之子叫母親擔憂。
Pwovèb a Salomon yo. Yon fis ki saj fè papa li kontan, men yon fis ki plen ak foli se yon gwo doulè pou manman l.
2 不義之財毫無益處； 惟有公義能救人脫離死亡。
Richès ranmase pa mechanste pa reyisi, men ladwati delivre soti nan lanmò.
3 耶和華不使義人受飢餓； 惡人所欲的，他必推開。
SENYÈ a p ap kite moun ladwati yo grangou, men l ap rejte lanvi mechan an.
4 手懶的，要受貧窮； 手勤的，卻要富足。
Malere se sila ki travay ak men lach; men lamen moun dilijan an, anrichi.
5 夏天聚斂的，是智慧之子； 收割時沉睡的，是貽羞之子。
Sila ki fè rekòlt nan gran sezon an a, se yon fis ki aji ak sajès; men sila ki dòmi nan lè rekòlt la, fè gwo wont.
6 福祉臨到義人的頭； 強暴蒙蔽惡人的口。
Benediksyon se sou tèt a moun dwat la; men bouch mechan an kache vyolans.
7 義人的紀念被稱讚； 惡人的名字必朽爛。
Memwa a moun dwat la beni; men non mechan an vin pouri.
8 心中智慧的，必受命令； 口裏愚妄的，必致傾倒。
Saj nan kè yo va resevwa lòd chèf la; men yon moun fou ki pale anpil ap pèdi.
9 行正直路的，步步安穩； 走彎曲道的，必致敗露。
Sila ki mache ak entegrite a, mache an sekirite; men sila ki fè wout kwochi a va vin dekouvri.
10 以眼傳神的，使人憂患； 口裏愚妄的，必致傾倒。
Sila ki bat zye a, koze pwoblèm, e moun fou a ki pale anpil, fè dega.
11 義人的口是生命的泉源； 強暴蒙蔽惡人的口。
Bouch a moun dwat se yon fontèn dlo lavi, men bouch a mechan an kache vyolans.
12 恨能挑啟爭端； 愛能遮掩一切過錯。
Rayisman pwovoke konfli; men lanmou kouvri tout fot.
13 明哲人嘴裏有智慧； 無知人背上受刑杖。
Sou lèv a moun ki konn disène, nou twouve sajès; men gen baton pou do a sila ki manke konprann nan.
14 智慧人積存知識； 愚妄人的口速致敗壞。
Moun saj yo ranmase konesans; men ak bouch moun fou a, destriksyon an toupre.
15 富戶的財物是他的堅城； 窮人的貧乏是他的敗壞。
Byen a moun rich se yon sitadèl pou li. Sa ki detwi malere a se mizè.
16 義人的勤勞致生； 惡人的進項致死。
Salè a moun dwat se lavi; revni a mechan an se pinisyon.
17 謹守訓誨的，乃在生命的道上； 違棄責備的，便失迷了路。
Sila ki swiv enstriksyon an, sou wout lavi; men sila ki pa tande repwòch la vin egare nèt.
18 隱藏怨恨的，有說謊的嘴； 口出讒謗的，是愚妄的人。
Sila ki kache rayisman an gen lèv k ap bay manti; e sila ki gaye difamasyon an se yon moun fou.
19 多言多語難免有過； 禁止嘴唇是有智慧。
Lè gen anpil pawòl, transgresyon pa kab evite; men sila ki frennen lèv li gen sajès.
20 義人的舌乃似高銀； 惡人的心所值無幾。
Lang a moun dwat yo se tankou ajan pi chwazi a; men kè a mechan an vo piti.
21 義人的口教養多人； 愚昧人因無知而死亡。
Lèv a moun dwat yo fè anpil moun manje; men moun fou yo mouri akoz mank bon konprann.
22 耶和華所賜的福使人富足， 並不加上憂慮。
Benediksyon SENYÈ a fè moun rich; konsa li pa mele ak chagren.
23 愚妄人以行惡為戲耍； 明哲人卻以智慧為樂。
Fè mal se tankou fè spò pou moun san konprann nan; e se konsa sajès la ye pou moun entèlijan an.
24 惡人所怕的，必臨到他； 義人所願的，必蒙應允。
Sa ke mechan an pè a, ap rive sou li; men sa ke moun dwat la vle, va vin reyisi.
25 暴風一過，惡人歸於無有； 義人的根基卻是永久。
Lè toubiyon an fin pase, mechan an vin disparèt; men moun dwat la gen yon fondasyon etènèl.
26 懶惰人叫差他的人 如醋倒牙，如煙薰目。
Tankou vinèg anba dan ak lafimen nan zye; se konsa parese a ye pou sila ki voye li yo.
27 敬畏耶和華使人日子加多； 但惡人的年歲必被減少。
Lakrent SENYÈ a pwolonje lavi; men lane mechan yo va kout.
28 義人的盼望必得喜樂； 惡人的指望必致滅沒。
Lespwa a moun dwat la se kè kontan; men entansyon mechan an va peri.
29 耶和華的道是正直人的保障， 卻成了作孽人的敗壞。
Chemen Bondye a se yon sitadèl pou moun dwat yo; men destriksyon nèt pou tout ouvriye inikite yo.
30 義人永不挪移； 惡人不得住在地上。
Moun ladwati a p ap janm souke; men mechan yo p ap demere nan peyi a.
31 義人的口滋生智慧； 乖謬的舌必被割斷。
Bouch a moun dwat la koule ak sajès; men lang pèvès la vin koupe.
32 義人的嘴能令人喜悅； 惡人的口說乖謬的話。
Lèv a moun dwat yo fè parèt sa ki bon; men bouch a mechan an, sa ki pèvèti.
